Da li su korisne koštice kajsije?

Kajsija je veoma korisno voće. Još od davnina se kajsija ceni kao voće, a poznato je da sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezium, natrijum, gvožđe, provitamin A i druge. Preporučuje se kod anemije i nekih vrsta onkoloških oboljenja.

Kod nas se često koriste koštice kajsije umesto badema. Imaju visok sadržaj proteina, omega-6 masnih kiselina, vitamin B15 i vitamin B17, poznatiji još kao amigdalin, gvožđe i kalijum. Konzumiranje koštica kajsije se treba konzumirati u ograničenim količinama.

Osim što sadrže veliki broj korisnih materija, u košticama kajsije se nalazi i štetna materija cijanogen glukozid amigdalin. Amidgalin u malim dozama ima dokazano antikancerogeno dejstvo. Kada jednom dospe u želudac, on oslobađa cianide, koji mogu da razgrade tumore u organizmu. Kod velikih količina ove materije može da se pojavi i trovanje.

Toksično dejstvo cianida se ogleda u sposobnosti da blokira važne enzimske sisteme koji učestvuju u snabdevanju ćelija kiseonikom. Zatim dolazi do poremećaja ćelijskog metabolizma, pa samim tim dolazi i do razvoja hipoksije tkiva - smanjenje ili potpuni nedostatak kiseonika u važnim tkivima i organima za život čoveka.

Za odraslog čoveka sadržaj amigdalina u 50 koštica može biti doza sa fatalnim ishodom nakon konzumacije.

Smrtonosna doza amigdalina - 1 gram - nalazi se u 100 g koštica kajsija.

Za svaki organizam je ova doza individualna. Dozvoljena jednokratna konzumacija koštica kajsija prema specijalistima je 50 komada.

Narodna medicina savetuje da se dnevno jede oko 10-15 komada koštica kajsija, kako bi se izbegli i najmanji toksični efekti - vrtoglavica, mučnine, povraćanje, snižavanje arterijskog pritiska, osećaj slabosti, glavobolje.

Neprestana istraživanja koja se bave kancerogenim oboljenjima dokazuju da je glavni uzrok ovih oboljenja nedostatak vitamina B17. Rešenje je veoma prosto - dovoljno je da jedete po 2 - 3 koštice kajsije dnevno i verovatnoća da nekada obolite od raka postaje veoma mala. Naravno, ne treba konzumirati mnogo koštica odjednom, kako ne bi došlo do neželjenih efekata.