Balakar je jedna od riba koje se najviše konzumira u celom svetu. Ako se ne konzumira sveža ili odmrznuta, od ove ribe se proizvode razne riblje namirnice. Pored toga što je veoma ukusna i podložna raznim načinima termičke obrade, bakalar je rekorder po sadržaju pojedinih važnih vitamina, što ga čini veoma korisnom namirnicom.
Kako sama istorija svedoči, bakalar spada u najplodnije ribe. Ženski bakalar može položiti do 9 miliona jaja, ali veoma mali broj tih jaja preživi, jer ih većinu pojedu drugi stanovnici voda. Jaja bakalara plivaju u vodi dok se ne izlegnu male ribe, koje su često meta drugih riba.
Bakalar živi u Atlantskom okeanu, pa je zato najpoznatijavrsta ove ribe atlantski bakalar (Gadus morhua). Težina ove ribe obično dostiže od 5 do 12 kg, a dužina do 1.8 m. Ipak, najviše preovladavaju primerci dužine od 40 do 80 cm, koji su od 3 do 10 godina stari. Bakalar ima sposobnost da menja boju, pa ona varira od sivo - zelenkaste do crvene.
Islandski bakalar se smatra jednom od najkvalitetnijih riba, jer ima veoma ukusno belo meso. Iako je stanište ove ribe Atlantski okean, bakalar je deo tradicionalne kuhinje Mediterana, gde se već vekovima sprema na najrazličitije moguće načine.
Bakalar dobija popularnost nakon 15. veka u južnoevropskim zemljama, gde engleski brodovi počinju trgovinsku razmenu bakalara sa Grčkom Španijom i Portugalizom, a razmena se vrši za suvo grožđe. Nije nikako slučajno da oblasti gde se nalaze najveća pristaništa u Grčoj, kao što su Korint i Peloponez, imaju pravu riznicu recepata za spremanje bakalara.
Dalje kroz istoriju se bakalar prodaje, kako sa brodova, tako i na kopnu, jer je posoljena riba mogla dugo da sačuva isti ukus. Bakalar je veoma bogat hranljivim materijma, a posoljena ili dimljena riba ima dug rok trajanja, što omogućava njenu prodaju sve do unutrašnjosti zemalja, a ne samo u primorskim delovima.
Vremenom je bakalar postao nezamenljivi deo tradicije raznih naroda. Tako se bakalar sa krompir pireom i belim lukom na grčkoj trpezi nađe svake godine 25. marta - nacionalni praznik Grčke. Crkveni kanon nalaže vernicima da dvaput konzumiraju ribu za vreme Velikog posta - prvi put u prvoj nedelji posta, a drugi put - za vreme nacionalnog praznika koji slavi oslobođenje od turskog ropstva 1821. godine.
Vrste bakalara
U porodicu bakalara spadaju nekoliko podvrsta: artički, belomorski, baltički i tihookeanski (pacifički) bakalar (Gadus macrocephalus), koji obitava na dubinama do 900 m. Prosečna veličina ove vrste je od 30 do 35 cm, dok su najduži primerci do 50 cm, a težina im može biti do 15 cm, gde je prosečna oko 6 - 8 kg. Ova riba se najviše peca na zapadnoj obali SAD.
Vremenom ekonomsko takmičenje između SAD i Sovjetskog saveza po pitanju pecanja bakalara u oblastima Severnog mora i Severnog ledenog okeana vodi do dosta nezakonitog lova na ovu ribu.. Posledica toga jeste da tihookeanski bakalar spada u ugrožene vrste, kao i atlantski bakalar i tuna.
Atlantski bakalar (Gadus morhua) dostiže dužinu do 2 m, a težinu - do 50 kg, što ga čini dosta krupnijim i većim od svog rođaka u Tihom okeanu. Ova vrsta je ugrožena upravo zbog ekonomskih interesa između SAD i Kanade sa jedne strane i evropskih zemalja koje izlaze na Severno more, sa druge strane.
Sastav bakalara
Bakalar je meka riba i ima veoma nizak sadržaj masti. Takođe, ova riba ima i nizak sadržaj holesterola. Ulje od jetre bakalara je jedno od najzdavijih ribljih ulja. Ono sadrži velike količine omega-3 masnih kiselina, kao i dosta vitamina i minerala.
Bakalar je jeda od najvećih životinjskih izvora vitamina A. Ulje jetre bakalara je takođe na prvom mestu kada je u pitanju sadržaj vitamina D.
Po bogatstvu ovih vitamina, iza balakara se odmah nalaze haringa, losos i sardina. Pored toga, bakalar sadrži i zavidne količine vitamina E. 100 g bakalara ima oko 17-19% proteina, 0.5-5% masti, 82 kalorije, 17.9 belančevina, 0.6 g masti, 37-43 g holesterola i nema nimalo ugljenih hidrata.
Odabir i čuvanje bakalara
Naravno, kada birate bakalara, uvek vodite računa da on bude svež. Ako je vaš izbor riblji file, onda treba da bude nešto deblji, a ne tanak. Površina bakalara trea da bude glatka i bez tragova štećenja.
Ako je riba stara i nije sveža ili je čak bila konzervirana, nepravino čuvana, postoji velika verovatnoća da će imati žućkastu boju. Pravi bakalar se razlikuje od riba sličnih njemu upravo po sivim linijama na koži.
U prodavnicama se najčešće može kuiti zamrznuti ili konzerviran bakalar. U zamrznutom obliku se riba nudi bez kostiju, eraja i glave ili samo u obliku filea. Kao i haringa, bakalar se u konzerviranom vidu može naći kao file u biljnom ulju ili vodi.
U marketima se, takođe, mogu naći razne marke posoljenog ili dimljenog bakalara. Kako savetuju kulinarski eksperti mediteranske kuhinje, najbolje je da kupite svež bakalar 2 dana pre spremanja.
Kulinarska upotreba bakalara
Ako hoćete da spremate celu posoljenu ribu bakalar, prvo je dobro operite i uklonite glavu, rep i peraja, pa zatim isecite bakalar na filee i potopite u vodu. Da uklonite slani ukus, najbolje je da bakalar potopite u vodu na 2-3 dana, a da samu vodu s vremena na vreme menjate. Eksperti savetuju da poslednja voda koju menjate bude mlaka.
Nakon toga, postoje razni načini da spremite bakalar - možete ga ispeći u rerni ili na roštilju, a takođe i ispržiti. U Grkoj je veoma popularan pohovani bakalar, koji se služi sa krompir pireom i belim lukom.
Ukus i aroma ribe, kada se pripremi na ovakav način, se odlično slaže sa peršunom, lukom i svežim povrćem. Uzmite u obzir da je meso bakalara meko, ali veoma suvo, što znači da bi trebalo da se marinira pre pečenja u rerni ili na šrotilju.
Najbolja varijanta jeste da bakalar spremite na pari, a pirotm vam to neće oduzei ni 10 minuta. Poslužite file bakalara sa laganim sosom od maslinovog ulja, sveže isceđenog soka od limuna, rendano korom limuna, sitno iseckanom mirođijom, malo soli i biberom po želji.
Dimljeni ili posoljeni bakalar je odlično meze uz votku, rakiju ili vino. Bakalar, koji se ne proda, koristi se za pravljenje surimi štapića, tj za pravljenje riblje paste koja ulazi u sastav surimi štapića, koji se drugačije nazivaju i rolnice od raka, a za koje je opštepoznato da ne sadrže meso raka.
Koristi od bakalara
Velike količine vitamina A, koje se nalaze u ulju jetre bakalara, su veoma korisne za naše telo. Sa jedne strane, vitamin A je veoma važan za funkcionisanje imunog sistema, a, sa druge strane, ovaj vitamin poboljšava vid i stimuliše sintezu nadbubrežnih i reproduktivnih hormona.
Specijalisti se jednoglasno slažu da jetra bakalara može biti od velike koristi kada je artritis u pitanju, kao i razne iritacije kože, a takođe i smanuje rizik od osteoporoze, pobljšava rad srčanog mišića. Ulje bakalara poboljšava celokupno stanje organizma.
Riblje ulje bakalara, kao i drugih riba, sadrži esencijalne masne kiseline (EMK). One su od životnog značaja za naš organizam, jer ih on ne može sintetisati sam, pa je neophodno da se one unose putem hrane.
Dijeta sa bakalarom
Činjenica da je ova riba siromašna mastima čini bakalar odličnom namirnicom za dijete sa ciljem da se smanji telesna težina. Cela dijeta traje 15 dana, podeljena je u 5 etapa, a svaka traje 3 dana. Prva 3 dana je potrebno da jedete kuvani bakalar bez soli, i to do 700 g dnevno.
Sledeća 3 dana jedite 400 g vurde (sitnog sira) ili 300 g krem sira, 250 g sira. Tokom 7, 8 i 9. dana možete jesti sušeno voće, ali po 250 g dnevno. Sledeća 3 dana pijte po 1 l svežeg mleka dnevno, a poslednja 3 dana dijete možete jesti do 3 banane dnevno. Tokom trajanja dijete pijte do 2 l mineralne vode na dan.
Komentari