Luk nas oduševljava svojim nebrojenim korisnim svojstvima. Ali ne možemo ga jesti svež u svakom trenutku. To je obavezna namirnica u svakoj kuhinji, jer je deo pripreme gotovo svih jela. Zbog toga i zbog obnavljanja rezervi vitamina i minerala, možemo pripremiti domaći sušeni luk koji možemo koristiti godinama.
Postupak sušenja luka uopšte nije naporan, sve dok poštujete osnovne korake. Pre svega, nabavite solidnu količinu luka, jer kada se osuši, smanjuje se za više od polovinu svoje prvobitne zapremine.
Luk dobro operite i očistite. Neki više vole da ga suše celog, ali najbolje je da ga isečete na komade veličine kao za kuvanje.
Izaberite pleh odgovarajuće veličine i prekrijte ga čistim sjajnim papirom ili novinama. Papir je tu da upije vlagu, a luk se neće lepiti za dno posude. Stavite seckani luk unutra i stavite u rernu na nisku temperaturu, najviše 60-70 stepeni.
Vrata rerne moraju biti malo otvorena kako bi vlaga mogla da izađe. Proces se mora stalno nadgledati. Kada luk počne da se odlepljuje sa papira na dnu, započnite periodično mešanje.
To se radi dok se luk potpuno ne osuši, a vreme zavisi od količine seckanog luka. Pokazatelj toga da je luk suv je da kada se stisne između prstiju, njegova ljuska se lomi. Mora se paziti da ne pregori.
Izvadite pripremljeni sušeni luk iz rerne i ostavite ga da se potpuno ohladi. Tokom ovog vremena on ponovo upija određenu količinu vlage iz vazduha, što čini sam luk žilavim i elastičnim, a ne suvim i lomljivim. Čuvajte ga u dobro zatvorenim kutijama.
Sušeni luk se koristi na nekoliko načina. Može se staviti direktno u jelo ili da se prethodno natopi vodom. To se radi da bi se vratio donekle prvobitni izgled. Ako se prži, potapanje luka je obavezno.
Takođe treba voditi računa o dozama. Glavica luka srednje veličine jednaka je 1 kašiki osušenog luka. Ovo je delimično subjektivno, jer sve zavisi od sorte luka i koliko vode sadrži u sebi.
