Kajsije - ukusno voće ili prirodna medicina

Koštice kajsija

Kajsija je voće koje je ljudskom rodu poznato već hiljadama godina unazad. Za vreme arheoloških raskopavanja u drevnom jermenskom gradu Šenčovit, blizu Jerevana, otkrivene su tragovi kajsije, koji potiču još od pre 6000 godina pre Hrista. Prvi put kada se kajsija pominje u pismenim dokumentima je pre 4000 godina u pismu jednog stanovnika Kine.

Dobro poznata kajsija kao sorta dolazi iz regiona Hindukuš - Centralna Azija, gde je danas granica Kine, Tadžikistana, Avganistana i Pakistana. Divlje drveće kajsije se još uvek može naći u severoistočnom delu Kine i Kavkaza.

Veruje se da je drevni narod Tadžikistana prvi koji je kultivisao ovo drvo. Kajsija je bila njihov jedini izvor šećera i vekovima su razvili dobro selektovanje i proizveli sorte poput Ameri i Hodžendi, koje kada bi se osušile, one bi sadržale do 85% šećera.

Kajsije

Poznata je činjenica da su narod koji najčešće živi u planinskim delovima Severnog Pakistana, nedaleko od mesta odakle u stvari i kajsija potiče, zapravo je najzdraviji i najdugovečniji narod na svetu. Prema istraživačima i medicinskim stručnjacima, koji su istraživali život naroda u dolini Hunza u 50-im i 60-im godinama XX veka, 100% njih je imalo perfektan vid, a rak, infarkt i visok krvni pritisak, povišen holesterol i giht su bili nepoznati ovom narodu.

Starije žene i muškarci su imali mogućnost da uživaju u životu. Sigurno se čudite šta su jeli da bi bili toliko jaki i zdravi u 100 godina, pa čak i u 120 godina. Iznenađujuće je to što ništa neobično nije otkriveno u njihovom načinu ishrane. Jedino nešto što je bilo različito u ishrani Hunza jeste to da nisu konzumirali životinjske masti.

Ishrana tokom cele godine im je obilovala sušenim voćem i orašastim plodovima, gde su preovladavale kajsije i koštice kajsije, a njihov jedini izvor masti su bile semenke kajsije. Kajsije su veoma važan deo života Hunza, da se u njihovoj u stvari bogatstvo čoveka merilo po tome koliko drveta kajsije ima zasađeno.

Koštice kajsije prosečno sadrže po 21% proteina i 52% biljnog ulja i dosta se koriste kao zamena za bademe u prehrambenoj, kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Zbog visokog sadržaja admigdalina, semenke kajsije su odličan izvor vitamina B17 i koriste se u alternativnoj medicini za lečenje raka.

Plod kajsije

Međutim, treba napomenuti da semenke kajsije treba da budu dobro ispečene pre nego što se konzumiraju, jer mogu biti otrovne, ako se konzumiraju sirove i u velikim količinama. Takođe, ovo voće samo po sebi predstavlja jednu mini prirodnu apoteku. Američka asocijacija za borbu protiv raka je potvrdila da kajsije, kao i drugo voće bogato karotenom, smanjuju rizik od raka ždrela i pluća.

Samo šaka kajsija sadrži 100% preporučene dnevne doze beta karotena - jak antioksidant, kojjeg naše telo pretvara u provitamin A. On jača imuni sistem, koristan je za oči, kosu, kožu, desne i žlezde. Kobalt i bakar koji se nalaze u kajsijama i posebno njihov visok sadržaj gvožđa čine kajsije korisnim u borbi sa anemijom i čine ovo voće nezamenljivom namirnicom u ishrani beba.

Kajsije su veoma dobar izvor kalijuma i klinički je dokazano da sveže i sušeno voće, kao i nektari, veoma su dobra alternativa hemijskih diuretičkih sredstava. Hemijski element bor, koji se takođe nalazi u kajsijama, se smatra jednim od glavnih faktora za prevenciju osteoporoze, tako što pomaže ženama u menopauzi da sačuvaju nivo estrogena.

Beskrajni spisak neverovatnih korisnih sastojaka kajsija, a pogotovo njihovih koštica. Nije nimalo iznenađujuća činjenica da sušene kajsije su bogate mineralima, makro i mikroelementima, pa zbog toga su bile na listi astronauta Nase.

Nesumnjivo je da su kajsije veoma zdrava namirnica za svaku starosnu dob, ali one bi trebalo da budu i ukusne, kako bi se našle na našem meniju. Za razliku od drugog voća, kajsije ne mogu da razvijaju organske sastojke, nakon što se uberu.

Pogledaj više

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji