Vaši bubrezi obično služe za izacivanje otpadnih sastojaka i dodatnih tečnosti iz krvi i tela. Ovi otpadni sastojci i tečnost dolaze iz hrane koju jedemo i tečnosti koju pijemo. Ako patite od rane bubrežnu insuficijenciju, neki otpadni sastojci i dodatne tečnosti mogu ostati u krvi.
Ponekad, početna insuficijencija bubrega može dovesti do potpunog otkazivanja. Ipak, ako pratite savete vašeg lekara pažljivo i držite specijalu dijetu, možete biti u stanju da usporite ovaj proces.
Specijalan režim ishrane može pomoći kontroli gomilanja otpadnih sastojaka i tečnosti u krvi i da smanji opterećenje bubrega. Ova dijeta takođe može pomoći da se uspori gubitak funkcije bubrega. Osnovni cilj dijete je da budete zdravi. Vaš lekar vam može preporučiti specijalnu dijetu, u zavisnosti od stadijuma vaše bolesti.
U principu, dijeta koja se koristi za ranije stadujume bolesti bubrega kontroliše količinu proteina i fosfora koje jedete. Obično se takođe kontroliše i natrijum. Dobijanje dovoljno kalorija da bi se održala zdrava kilaža je veoma važan momenat.
Vašem telu je svaki dan potreban protein za rast, izgradnju mišića i oporavak tkiva. Nakon što telo iskoristi proteine u hrani koju jedete, dobija se otpadni sastojak koji se zove urea. Ako ste zaboravili insuficijenciju bubrega, znači da bubrzi ne mogu da budu u stanju da se normalno oslobašaju uree u telu. Proteini se nalaze u dve vrste namirnica:
• u velikim količinama hrane životinjskog porekla, kao što je domaća živina, meso, morski plodovi, jaja, mleko, sir i drugi mlečni proizvodi;
• u manjim količinama u namirnicama biljnog porekla kao što je hleb, žitarice, skrob, povrće i voće.
Bubrezi nisu u stanju da izbace fosfor iz krvi. To vodi do toga da nivo fosfora u krvi postane previsok. Visok nivo fosdora može da dovede do gubitka kalcijuma iz vaših kostiju. To može oslabiti vaše kosti i učinite da se lakše lome.
Kako biste kontrolisali nivo fosfora u krvi, treba manej da jedete hranu koja je sa visokim sadržajem fosfora. Fosfor se nalazi u mnogo namirnica, ali najviše ga ima u ovim:
• mlečni proizvodi kao što je mleko, sir, puding, kiselo mleko i lagan krem
• zreo pasulj, grašak i sočivo
• orašasti plodovi i kikiriki puter
• napici kao što su kakao, pivo i bezalkoholna pića
Korišćenje ne mlečne pavlake i preporučenih zamena za mleko umesto mleka je dobar načn da smanjite količinu fosfora koju unosite.
Može biti potrebno da se ograniči količina natrijuma u dijeti. To je zbog toga zato što je on često povezan sa visokim krvnim pritiskom i bolestima bubrega. Natrijum se nalazi u mnogo namirnica, ali se najviše nalazi u sledećim:
• so za kuvanje i hrana sa dodatkom soli, kao što su supe i topljeni sir.
• neka konzervisana hrana, gotova hrana i brza hrana
• hrana, marinirana u salamuri kao što su kiseli krastavčiči, masline i kiseli kupus
• dimljena i slana hrana kao što je šunka, slanina i meso.
Kalorije vam daju energiju. Zato što ćete vi uzimate manje kalorija iz proteina, treba da dobijate više kalorija iz druge hrane. Vaš dijetolog može da vam preporuči da dobijete te dodatne kalorije iz šećera i biljnih masti da bi vam pomogao da dobijete pravu količinu kalorija.
Neki od načina za povećanje kalorija su sledeći:
• povećanje nezasićenih masti, kao što je na primer biljna mast (sa kukuruzom, pamučnim semenom, šafranovo, sojino ili suncokretovo ulje) maslinovo ulje i majonez.
• Korišćenje šećera ili slatkiša, kao što su tvrde bombone, žvake, žele bombone, med, džem i žele.
• Konzervisano ili zamrznuto voće i teški sirupi.
