Jegulja

Jegulja

Razred jegulja (Anguilliformes) uključuje 4 podrazreda, 20 porodica, 111 roda i oko 800 vrsta jegulja. Slatkovodne jegulje su objedinjene u porodici Anguillidae dok se svih 18 vrsta i dve podvrste uključuju u rod Anguilla. Ukupno postoje 4 privredno značajne vrste jegulja - Američka jegulja, Japanska jegulja, Evropska jegulja i Australijska jegulja.

Sve vrste jegulja imaju izduženo zmijoliko telo, odakle dolazi i njihov naziv. Jegulje imaju leđno i stomačno peraje, dok se leđno i analno stapaju u rep. Dužina tela varira. Jegulje naseljavaju tropske, subtropske i umerene regione dve polulopte, ali ne i južni atlantski okean.

Jegulje provode veliki deo svog života u slatkovodnim basenima, ali se razmnožavaju u slanim okeanskim vodama, pa za tu svrhu prave mnogo velike migracije. Složena migracija razmnožavanja jegulje povezana je sa ozbiljnom ekološkom promenom, promenom staništa i različitih fizioloških razloga. Sve ove promene određene su složenim životnim ciklusom i metamorfozom.

Kada se pominje jegulja, ne može da s ne pomene Japanska jegulja koje je izuzetno važna privredna vrsta u istočnim delovima Azije i gaji se u veštačkim vodenim uslovima u mnogo zemalja u tom regionu. U Japanu jegulja se naziva unagi i izuzetno je važan deo kulture ishrane japanaca. Čak 70% svetskog ulova jegulja se unosi u Japan za ishranu. Samo u Kjotu ima više od 100 restorana za serviranje specijalno spremljene jegulje. Sredinom leta slavi se Dan jegulje.

Ulov jegulje

Jegulja se ne sreće toliko u Bugarskoj ali ipak nije potpuno odsutna vrsta. Ulazi iz belog mora preko sliva reka Mesta i Struma. U retkim slučajevima se sreće u Kamčiji, Veleku, Dunavu, marici i Ropotamu. Ima je i u veštačkim jezerima Ivajlovgrad i Ovčarica, dok se u drugom gaje male jegulje unesene iz Francuske i Mađarske.

Jegulja s paradajzom

Jegulja je tipična noćna i grabljiva riba. Lovi se od ranog proleća, kad se voda već zagreje na 10 stepeni, do jesenjeg zahlađenja. Veći deo jegulja se traži po dnu blizu skloništa, a uveče - u plitkim vodama. Jegulja se lovi na plovak i na male udice. Osnovno vlakno treba da je 0, 3 mm, a kuke da su broj 6. Mamac za ulov su najčešće crvi, manja ribica ili žabica. Mnogo je važno da mamac leži na dnu.

Najaktivnije jegulja trza nakon zalaska sunca, jer tada izlazi u plićak da lovi manje ribe. Jegulja trza polako i pažljivo zbog čega ne treba da se čeka mnogo i ne treba da se odlaže vađenje, jer jegulja guta kuku duboko. Jednom zakačena za kuku ona se izvija mnogo i često zapliće vlakno.

Kuvanje jegulje

Jegulja je jedna od najukusnijih riba koja se sreće po našim geografskim širinama. Prvo što treba da se uradi pri kulinarskoj obradi jegulje je da se odere. Za tu svrhu se zakači za glavu da visi, obreže se koža oko glave, pravi se mali izdužen razrez, okreće se koža i izvuče se ka repu. Nakon toga se očisti od iznutrica.

Kao što je spomenuto, jegulja je izuzetno važan deo kulture ishrane Japana. Za vreme Dana jegulje japanci je spremaju na specifičan način na grilu i dodaju sosove. Jelo se naziva kabajaki.

Obično se jetra jegulje sprema za supu, a meso učestvuje u salatama i različitim jelima. Odrana koža jegulje se suši i pravi se suvenir - obično u onliku nečeg poznatog i servira se klijentu kao uspomena na egzotično jelo koje je probao.

Na našim geografskim širinama jegulja se najčešće sprema pečena ili pržena. Meso joj je veoma ukusno, masno je i bez kostiju je. Može da se dinsta u crnom vinu, ali najčešće se nudi dimljena ili marinirana.

Predlažemo vam veoma lak recept za jegulju sa peršunom.

Pečena jegulja

Neophodni sastojci: 1 jegulja, 1 čaša belog vina, sitno isečen peršun, biber i so.

Način pripreme: Očistite jegulju i isecite je na parčiće. Posolite je i ostavite da odstoji malo. Nakon toga je osušite i poređajte u tiganj. Pospite biberom i sitno iseckanim peršunom. Dodajte belo vino i dinstajte na umerenoj vatri, dok s vremena na vreme okrećete. Nije neophodno da sipate masnoću jer jegulja pušta dovoljno svoje.

Drugi interesantan način za spremanje jegulje se primećuje u Engleskoj. Proslavljena želirana engleska jegulja se lovi u mutnoj vodi na ušću reke Temze, skuva se s pimentom i solju i ostavlja da se ohladi, nakon čega se pokriva debelim slojem želatina, začinjenim ljutim sirćetom. Jele uopšte nije lepo na izgled ali se smatra jednim od simbola engleske prestonice London.

Koristi od jegulje

Meso ukusne jegulje sadrži 15% proteina, 30% korisnih masti i ozbiljan kompleks minerala i vitamina. Jegulja je odličan izvor vitamina A, B1, B2, E i D. Interesantna je činjenica da se potražnja za jeguljom u Japanu ozbiljno povećava kako se približavaju letnji meseci. To se objašnjava činjenicom da njeno meso pomaže za lakše prevlađivanje umora od vrućine.

Riblje ulje, kojim je jegulja bogata je odlična prevencija protiv razvitka kardio-vaskularnih bolesti. Osim nezamenjivim masnim kiselinama, jegulja je bogata i natrijumom, kalijumom i omega-3 masnom kiselinom.

Jegulja je izuzetno bogat izvor niza vitamina - A, B1, B2, B3, B5, B6, folne kiseline, vitamina B12, vitamina C, vitaminima E i D, vitaminom B4. Od makroelemenata najbolje su zastupljeni kalcijum, kalijum, magnezijum, natrijum, fosfor. Mikroelementi u jegulji su gvožđe, cink, selen, bakar.

Zahvaljujući svim korisnim materijama meso jegulje snižava nivo holesterola, reguliše krvni pritisak, čuva od bolesti krvnog sistema, pomaže za bolji vid i čuva od dijabetesa tipa 2.

U japanu koža, kosti i meso jegulje se melju u prah i dobija se hranljivi dodatak koji se široko koristi i u Evropi. Ovaj dodatak se preporučuje odraslima za oporavak organizma i energetski balans.

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas