Bordo (Bordeaux) je francusko vino, koje se proizvodi u poznatom gradu Bordou, koji se nalazi na obalama reke Garone. Bordo je jedan od najpoznatijih vinskih centara. Ovde se proizvode vina kontrolisanog porekla. Površina vinove loze ima mnogo više nego u Nemačkoj i Kaliforniji. Vina koje se ovde proizvode su uglavnom crna. Naravno, postoje i druge vrste. Vina iz ovog grada mogu biti suva, desertna ili penušava. Bordo, nezavisno da li je crno ili belo, uvek je kupažno. U njegovom sastavu se mogu osetiti note kaberne sovinjona, kaberne frana, merloa, karmenera, semijona, sovinjon blana, itd.
Velike površine vinove loze su zaštitni znak Bordoa. One se prostiru u ravničarskim delovima grada i vole blagu klimu. Povoljni uslovi ne puštaju da loze izmrznu zimi, a tako ni da se osuše tokom leta. Tako se sadnice vinove loze u Bordou raduju blagom i vlažnom proleću, koje im omogućava da se dobro razvijaju. Ako je sve u redu sa sadnicama, tokom jula one cvetaju. Jesen može predstavljati problem za berbu. Ako jesen bude previše kišovita, može ugroziti neke od sorti koje se gaje u ovom regionu.
Zemljište je na ovim prostorima je od velikog značaja za uspešan razvoj vinove loze i velike rodnosti. Na levoj oblasti je zemljište kamenito, pomešano sa peskom i manjim količinama gline. Dobro je drenirano i relativno je toplo. Zemljište na desnoj obali se sastoji iz gline, kamenja i drugih komponenti. Ona su nešto hladnija.
Istorija Bordoa
Kultura vina u Bordou je zastupljena vekovima unazad. Drevne hronike kažu da se na tim prostorima gajila loza i da su se vina proizvodila još u rimsko vreme. Nažalost, nema dovoljno informacija o proizvodnji nakon pada rimske imperije. Drugi detaljniji podaci potiću iz 12. veka. Prema njima, u ovom periodu je proizvodnja vina bila sve značajniji deo lokalne privrede.
Veliki događaj za Bordo je ženidba Henrija Plantadženata, budućeg kralja Engleske, i Eleonore Akvitanske. Akvitanska u miraz donosi velike teritorije Francuske, a samim tim i Bordo. Zahvaljujući tom braku je Bordo cela tri veka pod engleskom upravom, što je, sa svoje strane, pozitivno uticalo na proizvodnju vina. Postoji još jedan događaj koji je značajan za istoriju grada, a koji je utico na gajenje vinove loze. U 17. veku oni isušuju blato oko Medoka i zatim seju poznate sorte grožđa.
Proizvodnja Bordoa
Proizvodnja Bordoa nikako nikako nije lak zadatak. Ako se prati tradicionalni način proizvodnje vina, plodovi se prvo beru, a zatim se stavljaju u posebne posude, koje su napravljene od čelika ili drveta, gde se i fermentiše. To traje oko deset dana. Nakon malolaktične fermentacije, dobijeni materijal se premešta u drvene kace. Zanimljivo je da se određena vina kupažiraju odmah pre samog flaširanja. Nakon toga vino odležava u flaši.
Karakteristike bordoa
Kao što je već jasno, prema tradiciji bordo vina su uvek kupažna. U crvena vina ove vrste se uključuju sorte kao što su karmener, malbek, pti verdo, kaberne fran, kaberne sovinjon, merlo. Što se tiče belih sorti, njima se dodaju sovinjon blan, muskadel i semijon. Crna vina imaju potencijal odležavanja. Karakteriše ih istančan miris i blagi ukus.
Jake arome mogu da očaraju svakog ljubitelja vina. Bela vina su nešto delikatnija i osvežavajuća. Kod njih se mogu osetiti cvetne note i kiselost koja se jedva da osetiti. Vina koja se proizvode u Bordou imaju kontrolisano geografsko poreklo. To bi značilo da vina koja se proizvode na ovim prostorimase mogu jedino tamo proizvoditi i to pod određenim uslovima.
U Bordou postoji 57 vina kontrolisanog geografskog porekla. One se dele u nekoliko osnovne grupe. Prva grupa je Bordeaux Supеrieur. U ovu grupu spada grožđe od starije vinove loze. Ovde je karakteristično da vino treba da odleži oko godinu dana pre nego što se pojavi na tržištu. Drugu grupu čine vina Cotes de Bordeaux. Ona su gusta i jarkocrvena vina, od kojih je merlo veoma značajno.
Treća grupa su Medoc and Graves vina. Ona mogu bti bela i crna. Crna mogu duže da stoje. Tu spadaju kaberne sovinjon i merlo. Bela vina iz ove grupe su suva ili posluslatka. Takođe, poznata je i grupa Saint-Emilion, Pomerol i Fronsac. Tu spadaju vina koja su blaga i elegantna. Sledeća grupa je grupa suvih belih vina. Tu spadaju vina koja se proizvode na teritoriji Žironda. Postoji i šesta grupa, koja podrazumeva slatka bela vina. Ona mogu biti slatka ili poluslatka.
Serviranje Bordoa
Kada se serviraju vina, proizvedena u Bordu, treba uzeti u obzir kojoj vrsti pripadaju, kao i njihova starost. Svakako, poželjno je da ona budu blago ohlađena pre posluženja - da temperatura bude od 11 do 14 stepeni. Kada su slatka bela vina u pitanju, onda temperatura može bti i nža. Kod crnih vina temperatura treba da bude oko 12 stepeni, ako je reč o blažim vinima, i oko 16 stepeni, ako su jača vina u pitanju.
Vina, koja su proizvedena u Bordou, služe se u posebnim istoimenim čašama. Takve čaše su uže i sa većom zapreminom. Prepoznatljive su po elegantnom proširenju u donjem delu. U gornjem delu se čaša, takođe, blago izvija. Ovakve čaše najbolje otkrivaju sve vrline odležalih vina. Dobro je da vino bude otvoreno pre konzumacije. Struktura ovakvih čaša omogućava da se sve arome sakupe na površini i da se oseti njihov kompleksan miris.
Kada birate hranu koja će se slagati uz Bordo, trebalo bi da se ona slaže sa vrstom vina, koje ćete piti. Ako je crno, onda se uz njega slažu jela sa teletinom, govedinom, piletinom ili pačetinom. Što se tiče termičke obrade, ona može biti raznolika. Ako je vino dobro odležalo, onda se može kombinovati sa divljači. Crna vina se odlično slažu sa polutvrdim sirevima kao što je to Čedar, Gauda, Edamer, itd. U slučaju da imate belo vino, vaš izbor mogu biti lagana mesa, rakovi, oslić, školjke ili škampi. Možete napraviti i omlet.
