Divlja tikva

Луда тиква

Divlja tikva /Bryonia alba/ predstavlja višegodišnju, puzavicu, jednodomnu biljku iz porodice Bundeva /Cucurbitaceae/. Divlja budeva je poznata kao debela tikva, debeljača.

Koren biljke je u obliku repe, mesnat, žutkaste boje, beo unutra, poprečno naboran, ima veoma gorak ukus. Stablo divlje bundeve se puzavica, dostiže do 4 m dužiinu, ima brčiće za hvatanje na okolne prpedmete. Listovi su uzastopni, sa petokrakim laticama hrapavi sa drugim drškama. Ženski cvetovi su sakupljeni po 4-10 štitastih cvastova na drški, dužine 1, 5-5.5 cm, u pazuhu donjih listova.

Čašica i krunica su petokraki. Cev čašice dostiže 4 mm, sa uskim truglastim zupčanicima, dužine 1, 5-3 mm, kod ženskih cvetova su ravni krunici. Listovi krunice su dugi 3.5-5.0 mm, široki 2, 5-3.5 mm, plavo-žuti do žućkasto-beli, sa gustim vlaknima, sa 4-6 zelenih ispupčenih žilica. Prašnika ima 5 - jedan slobodan, a drugi srasli po dva. Jajnik je donji, sa jednim stablom i golim tučcima. Divlja tikva ima okrugli plod, koji je u početku zelen, posle crn, gladak sa 4-6 semenki.

Divlja tikva cveta tokom letnjih meseci. Biljka se sreće u srednjoj i južnoj Evropi, Rusiji, Skandinaviji, srednjoj Aziji i drugim mestima. Kod nas raste na vlažnim mestima, pored reke, žbunova, ograda kao koren u celoj zemlji, ali relativno ne retko do 1000 m nadmorske visine. U prošlosti je biljka gajena i kultivisana u zapasnoj i severnoj Evropi.

Vrste divlje tikve

Билка луда тиква

U SAD-u je poznato 12 raznih vrsta divlje bundeve. U Bugarskoj se osim divlje tikve sreće još jedna vrsta — Bryonia dioica Jacq. (žuta divlja tikva). Ona je višegodišnja puzavcia, rasprostranjena u centralnoj i južnoj Evropi. Ova vrsta ima žut ili crven plod, čašica kod ženskih cvetova je napola kraće nego krunica, tučak je vlaknast.

Sastav divlje tikve

Svi delovi divlje tikve (posebno koren) sadrže skrob, tanine, alkaloid brionidin, briomarid, briodulkozid, briobiozid i brionil, malo eteričnog ulja, enzima brioneza, amilazu, invertazu i peroksidazu.

Od korena biljke su izolovane 4 aktivne supstance - elaterin A, elaterin B, kukurbiracin B i kukurbitacin L, sa antitumornim dejstvom. Ustanovljeno je takođe sadržaj fitosterola i masnih ulja. Otrov korena je zbog glukozida brionina i alkaloida brionina. Ustanovljeno je da eterično ulje u korenu ima bakteriološka svojstva.

Sakupljanje i čuvanje divlje tikve

Od biljke se upotrebljava koren /Radix Bryoniae/, koji se bere od avgusta do oktobra. Preporučuje se svež koren, pošto je dokazano da stariji imaju slabije dejstvo. Koren se iskopa nakon što plodovi sazru i nadzemni deo divlje tikve počne da se suši. Iskopani koren se iseče od nadzemnog dela, opere se pažljivo i ostavlja da se ocedi. Seče se na kriške po dužini ili poprečno za sušenje.

Pripremljeni materijal se suši što je brže moguće u provetrivim prostorijama ili u sušari na temperaturi do 40 stepeni, pazi se da se koren dobro osuši. Od 7 kg korena se dobija 1 kg suvog. Sišeni koren divlje tikvce je žuto-sive boje spolja, beo unutra, gorkog ukusa. Suva biljka treba da se čuva u provetrivim prostorijama i posebno od drugih biljaka pošto je otrovna.

Koristi od divlje tikve

Divlja tikva je nalazi veliku primenu u medicini. Biljka se koristi kod oštrih hroničnih upala resiratornih organa, prilaže se još kod stanja koja se karakterišu suvoćom sluzokože, meningitisa, suvog kašlja, žeđi, bolova u glavi i krajnicima. Divlja bundeva otklanja promuklost i bolove u grlu, traheju u grudima i krajnicima.

Растение луда тиква

Biljka ima klinički dokazanu efikasnost kod oštrih upala respiratornih organa. Upotreba divlje tikve se ispostavilo kao dobar efekat kod virusnih oboljenja, pomaže kod bolova u zglobovima. Biljka deluje antiseptično, laksativno i urinarno.

Biljka ima laksativno i dezinfekciono dejstvo. Upotrebljava se još i kod epilepsije, paralize, neuralgije, gušenja, velikog kašlja. Spoljašnje se upotrebljava za obloge kod glavobolje, utrljava se kod reume, pomešana sa mašću se koristi za opekotine i kraste.

Biljka je odlično sredstvo za širenje nagomilane tečnosti kod ascitisa, ona je antihelmintično sredstvo kod okruglih glisti. Za spoljašnju upotrebu se preporučuju obloge kod uvećanih limfnih žlezda, pleuritisa i posebno kod neuralgije.

Veterinarska medicina takođe preporučuje korišćenje biljke divlje tikve u obliku izgnječenih korenja, dodatih u hranu kao efikasno sredstvo protiv respiratornih bolesti kod svinja.

Zbog velike količine skroba, koji se nalazi u korenu, može se koristiti za dobijanje alkohola.

Narodna medicina sa divljom tikvom

U bugarskoj narodnoj medicini divlja tikva se koristi u malim dozama kao purgativno i diuretično sredstvo kao napitak. Prelijte 1/2 kašičice sitno iseckanog korena od divlje tukve sa 2 šolje vrele vode. Pijte tečnost dva dana.

Spoljašnje se prilaže od svežeg korena kao revulzivno/stimuliše priliv krvi u kožu/ na sledeći način: 1 kašičicu dobro izgnječenog korena pomešajte sa 100 ml ulja ili čistim maslinovim uljem i sa dobijenom smesom pravite obloge kod reume u zglobovima. Prilikom korišćenja ovog recepta budite mnogo pažljivi i nemojte mazati velike delove bolnog mesta.

Kod velikog kašlja u 500 ml vode stavite 1 kašičicu korena biljke i pijte 3 puta dnevno po 1 čašicu.

Kod reume narodna medicina preporučuje da se pije alkoholni ekstrakt od korena u odnosu 1:10. Pije se tri puta dnevno po 1 čašica u koju se stavlja 10-15 kapljicfa.

Kod reume, modrica, gihta i drugih mišićnih i bolova u zglobovima se stavlja izgnječeni koren na kašu sa biljnom mašću ili napitak u odnostu 1:1. Koristi se izgnječen svež koren, ne rastvara se u biljnoj masti.

Kod suvog kašlja, zadaha i epilepsije se može koristiti ali sa povećanom pažnjom, napitak od izgnječenog korena. 1 kašičica se kuva sa 1/2 l vode.Pije se po jedna supena kišika do 1/2 šoljice pre jela.

Štete od divlje tikve

Divlja tikva ne treba da se prilaže kao lek bez lekarske kontrole, pošto je biljka otrovna. Otrovne supstance biljke iritiraju tkiva, izazivaju uzbuđenje, nakon toga nastupa paraliza centralnog nervnog sistema.

Predoziranje biljkom može dovesti do oštećenja bubrega ili da izazove krvavu dijareju. Trljanje kože svežim korenima može izazvati pojavu plihova.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas