Crvena cvekla se koristila još od strane drevnih Grka, kao lekovita hrana. Hipokrat je na primer koristo kod upala na koži, infekcija i visoke temperature.
Srednjevekovni lekari u Evropi su ustanovili da se sa njom uspešno leče bolesti krvi.
Crvena cvekla je bogata antioksidansima, šećerima, proteinima, pektinom, karotenom, korisnim kiselinama - oksalna, jabukova i limunska, i vitamini B1, B2, E, C, PP, U.
Takođe je bogata mnogim mineralnim solima kalijuma, magnezijuma, gvožđa, bakra, cinka, fluora itd. Bogata je jodom i sadrži ogromnu količinu vlakana, koji su takođe korisni za naš organizam.
Može se konzumirati sirova, ali i prirpemljena na razne načine. Jedan od načina da sačuvamo maksimalno sve korisne sastojke je da je dinstamo.
Prilikom dinstanja hrana se priprema tako što se odabrani sastojci ugrevaju na pri na oko 120-150 stepeni. To se može uraditi u specijalnoj posudi ili u šerpi sa debelim dnom, u koju se stavlja korpica sa povrćem.
Povrće na pari se priprema brzže, a i čuvaju se hranljivi sastojci, ukus i boja. Drugi način koje najčešće koriste domaćice je sa malo tečnosti ispod poklopca.
I tako, evo kako da napravimo dinstanu cveklu.
Odaberemo 1 glavicu crvene cvekle, gledamo da nije trula i da ima lepu crvenu boju. Očistimo dobro, operemo obilno tekućom vodom i oljuštimo.
Isečemo na kockice ili krugove (ali da ne budu deblji od 1 cm). Stavljamo u šerpu ili tiganj sa malo vode /bujon/ i ulje /maslinovo ulje/ - voda ne treba da pokriva cveklu, nego da bude u jednakom nivou, obavezno poklopimo.
Kuvamo dok ne omekša dinstana cvekla, ako je potrebno dodajemo još malo tečnosti.
Ovako pripremljenu cveklu možemo koristiti za salate, predjela i kao prilog uz glavno jelo, začinjeno po ukusu.
