Maline

Maline

Maline su plod žbuna malina. Imaju prijatnu boju i zaista neodoljiv ukus. Karakteristično za njih je da se najbolje razvijaju na brdovitim i planinskim metima i regionima s prohladnom i vlažnom klimom.

Istorija malina u Evropi počinje kad su ih krstaši doneli sa sobom vraćajući se u svoje zemlje. Za rodno mesto ukusnog voća smatra se planina Ida u današnjoj Turskoj. Uprkost tome što su u 18 veku maline već bile široko poznate u Evropi, njihovo gajenjne u mnogim mestima počinje tek vek kasnije. Maline imaju složenu strukturu od mnogo malih voćkica koje su zalepljene jedna za drugu, dok svaka nosi sopstveno jestivo seme.

Najčešće se sreću dve berbe malina: one koje rastu u junu mesecu, a takođe ima takvih i tokom leta. Letnja berba počinje na kraju jula i avgusta i nastavlja se dok ne postane hladno. Da bi se proizvele dobre maline, vreme ne treba da bude mnogo vlažno, niti mnogo suvo ili vrelo. Maline su osetljive na gljivice ako je vreme previše vlažno i mokro.

Maline imaju mnogo boja, osim crvenih, mogu biti crne, ljubičaste boje ili zlataste. Maline su vrsta kupine i poznate su kao šećerne maline. One se ralikuju od kupina po tome što imaju šupljine kad se otkinu od stabla.

Maline su obično skupe u prodavnicama, jer su mnogo mekane i lako se oštete, teške su za čuvanje, treba da se pojedu brzo i zato je dobro da ih berete sami.

Sastav malina

Maline sadrže visoku količinu kalijuma, vitamina A i kalcijuma. Sadrže i oko 50% preporučene dnevne doze vitamina C. Maline su veoma zdrava hrana, sadrže veliku količinu vitamina C i nemaju masnoće, holesterol ili natrijum. One su takođe dobar izvor gvožđa i folata (koji se koriste posebno kod lečenja smanjenog broja crvenih krvnih ćelija i anemije).

Maline su bogate vlaknima. Polovina do kilogram malina na dan može da osigura 20 do 30 grama vlakana, koji su obavezni odrasloj osobi dnevno. Zato ako imate mogućnost, jedite sa zadovoljstvom maline, kupine i borovnice.

100 g malina sadrži 52 kalorije, 1, 2 g belančevina, 0.65 g masnoća, 11.9 g ugljenih hidrata, 200 g malina je dovoljno da pokriju neophodnu dnevnu količinu vitamina C.

Maline i borovnice

Izbor i čuvanje malina

Izaberite zaokrugljene, tvrde, potpuno crne maline (žute ili ljubičaste ako je to boja sorte). Nezreli plodovi ako su otkinuti neće više da zru. Kada su sazrele, maline se kidaju mnogo lakše i postaju tmnije crvene. Ako sa težinom kidate malinu znači da ona još nije sazrela. Jedna šolja malina ima oko 123 grama i oko 64 kalorije.

Ne kupujte velike količine malina, jer brzo omekšaju i ubuđaju se na sobnoj temperaturi, a u frižideru ne mogu da se čuvaju duže od dva dana. Lako mogu da se zamrznu, kad ih operete i stavite u kesu, koju zatvorite tako da ostane vazduha u njoj.

Nezavisno da li berete maline iz svoje bašte ili staklene bašte, evo nekoliko saveta koje treba da uzmete u obzir:

- Budite pažljivi možete da povredite ruke i noge kada se nagnete nad ivicu reda malina.

- Berite samo ono voće koje je potpuno sazrelo.

- Razgrnite listove da ne propustite neku malinu koja se sakrilam, a već je spremna za branje.

- Izbegavajte da već ubrane maline budu dugo na suncu. Bolje je da ih stavite u senku, pod neko drvo ili u prtljažnik od kola.

- Maline mogu da se čuvaju u frižideru 2-3 dana, u zavisnosti od stanja u kom su bile kad su otkinute. Nakon nekoliko dana voće ipak gubi svežinu, boju i suši se.

- Ne perite voće dok ne budete spremni da ga jedete. Pranje ga čini sklonijim kvarenju.

- Maline su netrajnije od borovnica i jagoda - zato ih brzo stavite u frižider. Temperature između 3 i 8 stepeni su najbolje za čuvanje malina, ali pazite da se ne zamrznu! (Sveže maline su skone kvarenju pri zamrzavanju).

Maline

Zbog teškog čuvanja konzumirajte maline što brže možete. Sipajte ih u široki tanjir i ako ih ima gljivičnih i buđavih bacite ih.

Kulinarska upotreba malina

Maline su ukusno voće koje može da se konzumira samostalno ili u kombinaciju s nizom drugog voća. Osim toga od malina se prave ukusna slatka, kompoti i sokovi. Maline ulaze u sastav nekih od najukusnijih torti i kolača, pa mogu da se koriste kako za ukras tako i za nadev slatkih iskušenja.

Maline se kombinuju mnogo dobro sa borovnicama i jagodama, a samostalno mogu da se dodaju u jutarnji musli. Pasirajte maline s ledom i dobićete ukusan domaći sladoled. Zamrznute maline se koriste na isti način - u sladoledu, s mlekom ili u musliju. Suve maline možete da stavite u ukusan integralni kolač s orašastim voćem.

Koristi od maline

Maline sadrže kiselinu koja čuva organizam od kancerogenih bolesti. Isto tako služe za snižavanje šećera u krvi i za uklanjanje ugljenih hidrata iz krvi dijabetičara. Maline poboljšavaju varenje i preporučuju se kao olakšavajuće sredstvo protiv stomačnih bolova, a njihova visoka kiselost pomaže kod gastrointestinalnih poremećaja. Kumarin u malinama normalizuje zgrušavanje krvi i jača krvne sudove.

Dokazano je da maline imaju veoma izraženo antitemperaturno dejstvo. Pri blagom nazebu nije neophodno pribegavati lekovima. Esencija, napravljena od provrelih suvih malina, prema mnogim lekarima, ima osobinu da smanjuje telesnu temperaturu. Ta esencija će vas osloboditi od prehlade bez korišćenja lekova.

Maline su dobro rešenje i kod mamurluka, jer imaju sposobnost da brzo pomognu telu da se pročisti od štetnih sastojaka alkohola.

Dijeta s malinama

Maline imaju nisku kaloričnost i zato mogu da se konzumiraju u neograničenim količinama i da budu uključene u različite dijetetske režime.

Komentari

Pošalji
3
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas