Morski Plodovi

Morski plodovi

Morski plodovi i njihov dah morskog povetarca često su povezani s prijatnim emocijama leta. Dobro je što sveže ili zamrznute morske plodove možemo naći tokom cele godine u trgovačkim lancima, ali podrazumeva se, tek ulovljene i spremljene školjke, lignje ili jastozi sa malo ukusa limuna nemaju koknkurenciju po pitanju arome i ukusa.

Možemo da podelimo čitavu paletu morskih plodova, koje koristimo kao hranu na dve velike grupe - mekušci i rakovi. U grupu mekušaca spadaju ostrige, školjke, lignje, hobotnice, sipe. Za jedan deo njih karakteristično je što se hrane filtrirajući vodu. U grupu rakova spadaju sve vrste rakova i kraba, jastoga, škampi itd.

Osim što su neverovatno ukusni i smatraju se delikatesima, morski plodovi su izuzetno korisna i kompletna hrana. Dovoljno je samo da zapazimo da su japanci nacija sa najdužim životnim vekom, a njihov meni je baziran upravo na morskoj hrani, pirinču i soji. Japanci jedu u proseku 50 puta više ribe, 17 puta više pirinča i tri puta više žitarica u poređenju sa evropljanima.

Na sve gore rečeno morski plodovi se smatraju i dijetalnim proizvodom. Zahvaljujući morskoj hrani japanska dijeta je oko 2 puta manje kalorična u poređenju s našim režimom ishrane. Naučnici su skoro otkrili ostatke školjki u pećini u Južnoj Španiji koji potvrđuju da su neandertalci, posebno Homo Sapiens lovili i hranili se morskim plodovima pre 150 hiljada godina.

Vrste morskih plodova

Školjke - ovi morski polodovi su na drugom mestu po prinosu nakon ostriga. Uključuju oko 25 hiljada vrsta, rasprostranjene su u rekama, morima i okeanima, posebno u priobalnim delovima. Kod nas je najpopularnija i najviše se konzumira crna morska školjka (Mytilus edulis). Popularna je takođe bela peščana školjka (Mya arenaria) a među najvećim svetskim delikatesima su poznate školjke Sen Žak (Pecten maximus).

Rakovi

Rakovi - ova vrsta rakova je dostpuna tokom cele godine - živa i zamrznuta. Kod živih rakova neophodno je prvo da ih skuvate i onda odvojite meso, a kod zamrznutih - odmah možete da pređete na odvajanje mesa. Jedan rak težine 900 g može da da oko 300 g mesa. Oklop skuvanog raka menja boju i postaje narandžasto crveb nakon čega se kuva još osam minuta za svakih 500 g težine.

Ostrige - na prvom mestu po prinosu u svetu. Pre konzumacije ostrige treba izuzetno dobro da se očiste četkom, operu se, otvore se oštrim nožem i meso se opere. Ostrige su ukusne i sirove, servirane u jednoj ljušturi samo s malo limunovog soka. Smatraju se delikatesom, a odavno nose slavu afrodizijaka.

Škampi - ovih plodova mora ima više od 2000 vrsta. Najveći primerak je vrste Dablin bej (langustini). Nakon njih po razmeri slede karipske ostrige ili džambo, kao i tigrovske. Kada spremate sveže ostrige treba da odvojite omotač glave i venu na leđima. Ovi morski plodovi su takođe ukusnu napravljeni sasvim jednostavno, prodinstani s malo masnoće, belog luka i belog vina.

Jastozi

Jastozi - smatraju se najvećim rakovima. Od ove porodice morskih plodova poznato je oko 163 vrste jastoga rasprostranjenih po celom svetu. Više vole hladne vode, dok je u Kanadi ulovljen najveći primerak težine 20, 14 kg stariji više od sto godina. Jastozi na pijacama su oko 10 godina stari. Uvek birajte većeg jstoga što vam garantuje da je meso uksunije.

Lignje - ovi morski plodovi su grabljivice, ponekad nazivani južna sipa i broje više od 300 vrsta. Imaju izuzetno ukusno i hranljivo meso, koje u suštini predstavlja njihovo telo i pipke.

Oktopod

Hobotnice - ovi morski plodovi su test kulinarskih sposobnosti neiskusnog kuvara, ali jednom napravljena hobotnica je neverovatno ukusan dar mora. Pre svega treba da se skuva, a posle može da se peče, prži itd. Važno je pri pranju hobotnice da odstranite torbicu sa tečnošću poput mastila i da je istucate dobro drvenim tučkom, da bi bila krhkija.

Sipa - ovi kod nas nepopularniji morski plodovi imaju oko 30 savremenih vrsta, vole tople vode jako slanih mora. Imaju nežno i izazito ukusno meso. Pre spremanja neophodno je da ih marinirate, nakon čega možete da ih pržite, kuvate i koristite u različitim jelima.

Sastav morskih plodova

Morski plodovi su neprocenjiv izvor mnogo hranljivih materija, vitamina i minerala. Oni sadrže skoro toliko belančevina koliko i meso, s tom razlikom što su niskokaloričniji. Svi morski plodovi sadrže moćne antioksidanse, doste cenjenih aminokiselina, koje se lako i brzo usvajaju od strane organizma.

Sve aminokiseline neophodne za organizam čoveka u ovoj vrsti hrane se usvajaju mnogo brže nego do onih u mesu. Lignje, školjke, račići i ostali mekušci i rakovi sadrže veoma malo masnoća.

Svi oni su veoma važan izvor nezamenjivih omega-3 i omega-6 nezasićenih masnih kiselina, toliko važnih za celokupno dobro stanje našeg organizma.

Škampe

U skoro svim morskim plodovima možemo da otkrijemo visoke nivoe vitamina - A, D, E i svih iz grupe B. Među mineralima najvažnija je količina kalcijuma i joda u svima od njih, dok fosfora i gvožđa ima u većim dozama u rakovima, kalijuma u lignjama, kobalta - u jastozima, školjkama i ostrigama.

Meso jastoga je bogato cinkom, fosforom, vitaminom B12 i bakrom, a u 100 g njega ima 21 g proteina i tek 0, 6% masti. Lignje sadrže mnogo aminokiselina, vitamine PP i B6 i mineralne materije gvožđe i jod. U 100 g račića ima celih 221 mg kalcijuma, dok u 100 g škampa nivo je 135 mg. Kod sardina s kostima kalcijum je 35 mg, a u čirozima izvor je 3000 mg kalcijuma u 100 g.

Izbor i čuvanje morskih plodova

Pri izboru i čuvanju morskih plodova treba da budete veoma pažljivi, jer su kratkotrajni prizvodi koji se brzo kvare i mogu da izazovu trovanje. Pravilno pri izboru svih morskih plodova jeste da birate sveže, po mogućstvu žive vodene stanovnike. Uvek težite da im je aroma sa osvežavajućom morskom notom, a ne jaka i teška. Ne kupujte morske plodove čije su vam poreklo i kvalitet sumnjivi.

Ako postoji neprijatan specifičan miris ili neobična naduvena mesta po telu to znači da su morski plodovi nepogodni za konzumaciju. Imajte takođe u vidu da je veliki deo priobalnih oblasti, pre svega laguna, već jako prljav, što nalaže da treba dosta dobro i pažljivo da očistite morske plodove, pre nego što pređete na kulinarsku upotrebu.

Ako kupujete sličnu hranu iz velikih lanaca ishrane, trebalo bi da je to garancija za kvalitet. Uvek imajte mogućnost da izaberete i zamrznute morske plodove koji tokom cele godine prisustvuju u rashladnim vitrinama i zamrzivačima. Ipak gledajte na rok trajanja na pakovanju.

Kulinarska upotreba morskih plodova

Morski plodovi su poznati po tome što se uglavnom spremaju dosta brzo i sasvim lako, samo s dodatkom nekoliko začina, a ukus im se ocenjuje kao delikatesan.

Dovoljno je da skuvate, propržite ili izdinstate morske plodove, da ih začinite po ukusu i dodate arome limuna, belog luka i peršuna na primer. Kuvanje škampa, jastoga i drugih morskih specijaliteta na pari čini ih krhkim, a meso im čuva sve korisne materije.

Supa sa morskim plodovima

Jedan savet za pripremanje ovih plodova mora kaže, da možete da smanjite tešku aromu mora i morskog dna, ako dodate 2-3 kašike votke ili belog vina tokom kulinarske obrade.

Zapamtite da lignje ne treba da se kuvaju na temeraturi iznad 80 stepeni. Dovoljno je da jednostavno odstoje vreloj vodi 5-6 minuta. Ako ipak spremate sipu najbolje je da je prvo marinirate u sojinom i limunovom soku, nakon što ste prethodno očistili stomak i sipinu kost na leđima.

Pri serviranju i konzumaciji morskih plodova verovatno samo neke vrste račića mogu da zadaju blage teškoće. Ako vam serviraju celog raka, bolje je da koristite i specijalnu štipaljku i manju trozubu viljuškicu koja obavezno ide uz servirane morske plodove.

Koristi od morskih plodova

Balansirana dijeta, koja uključuje morske plodove nateraće vas da se osećate siti, zadovoljni i nadahnuti za nove izazove. Sve to je zahvaljujući koktelu vitamina, minerala i aminokiselina koji su važni za organizam. Posebno bogat sadržaj joda u morskim plodovima garantuje dobar rad štitne žlezde.

Fosfor u školjkama regulipe ennergetski metabolizam ćelija koji je fundamentalan za ceo fiziološki proces. Cink u ljušturastim morskim plodovima pomaže koži da ne dehidrira na letnjim vrućinama.

Svi morski plodovi su izvor moćnih antioksidansa, koji čuvaju od jakih i hroničnih oboljenja pluća. Dodatno, korisni sastojci ove vrste hrane deluju dobro na imuni sistem i štite vas protiv virusnih oboljenja.

Istraživanja pokazuju, da morski plodovi smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti. Cink u račićima i lignjama kao i njihov bogat sadržaj vitamina B12 je važan za cirkulaciju i održavanje nervnog sistema. Vitamin B2 je u obilju u hobotnicama i pomaže našem vidu.

Morski plodovi mogu da nam pomognu da smršamo, jer su niskokalorični. Istovremeno su dovoljno bogati belančevinama, vitaminima i mineralima što garantuje da nas neće uhvatiti nedostatak važnih materija. Zavidne doze fosfora, natrijuma, vitamina B1 u morskim plodovima su one koje nas čuvaju od nagomilavanja suvišnih kilograma. Bez njih ugljeni hidrati u organizmu ne mogu da se pretvore u energiju već u masnoću.

Rakovi i školjke

Štetnost morskih plodova

Iako su ukusni, morski plodovi se često pokazuju kao podmukla hrana. Zbog toga što su kratkotrajni, često mogu da izazovu trovanje. Prljanje mora i okeana i činjenica da se neki morski plodovi hrane filtrirajući vodu, takođe je razlog za povećanu pažnju kada biramo, čistimo i spremamo morske plodove. Važno je da se zna da ima veliki broj mikroorganizama koji učestvuju u sastavu mikroflore plodova mora.

Znaci za uznemirenost da ste možda konzumirali nekvalitetnu morsku hranu su: trnjenje jezika i usana nekoliko sati nakon konzumiranja morskih plodova, metalan ukus pri konzumaciji, prodoran bol u stomaku, poremećaj temperaturne osetljivosti. Sve to su znaci za trovanje hranom.

Filtrirajući vodu neki morski plodovi u sebi nakupe mikroorganizme koji izazivaju hepatitis A i E, Noroulk - viruse, infekcije od E. coli, Salmonella typhi, Shigella, Vibrio, Aeromonas i Plesiomonas. Posebno osetljive po tom pitanju su ostrige. Njihov ulov u 36 zaliva SAD pokazuje veliko prisustvo salmonele.

Pogledaj više

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji