Ogrozd

Ogrozd

Ogrozd /Ribes uva-crispa/ je vrsta okruglog voća, koje spada u grupu najnovijih jagodičastih vrsti. Ogrozd se kao kultura prvi put gaji u Rusiji, tačnije u manastirima u 13. veku.

Kao divlja biljka se može naći u većem delu Evrope, na planinama Kavkaza i Severne Afrike, a na našim prostorima se takođe može naći u planinskim predelima. Raste na nadmorskoj visini između 700 i 1500 metara.

Kod nas su sorte ogrozda donesene iz Zapadne Evrope, međutim, ova kultura se kod nas ne gaji veoma uspešno, jer uslovi nisu najpovoljniji.

Dosad je napravljena selekcija preko 1500 sorti ogrozda. One su grupisane prema boji plodova - crveni, žuti, beli i zeleni. Što se tiče bioloških karakteristika, ogrozd predstavlja žbun visine 15 - 2 m, koji ima svetlozelene grane. U osnovi žbuna ima mnogo stabiljki, čiji životni vek može biti 7 - 8 godina.

Sastav ogrozda

Plod ogrozda

Ogrozd je popularan zbog svog bogatstva vitaminima, šećerima i kiselinama. On je bogat vitaminima B grupe, vitaminom A, C, PP i E.

Što se tiče mikroelemenata, najviše ima joda, kalijuma, gvožđa, mangana, magnezijuma, kalcijuma, bakra, molibdena, natrijuma, fosfora i fluora. Sadrži organske kiseline, hranljiva vlakna, mono i disaharine. Jedan plod ima oko 45 kalorija.

Gajenje ogrozda

Životni vek žbuna je 20-30 godina, ali nakon 10-15 godina kvalitet i rađanje plodova znatno opada. Ova biljka daje plodove najviše kada je stara oko 4 - 5 godina. To iziskuje da se redovno uklanjaju zastarele stabiljke i umesto njih sade nove.

Ogrozd je relativno otporan na hladnoću, pa tokom zime najviše može idržati temperaturu do - 28 stepeni. Ne podnosi jake vrućine i suše. Kada je zemljište u pitanju, ova biljka nije mnogo zahtevna, ali najbolje uspeva kada je zemljište rastresito i obogaćeno hranljivim materijama. Nije poželjno da se gaji na otkrivenom i vetrovitom mestu, gde postoji mogućnost da se zamrzne.

Razmnožavanje ogrozda putem zrelih i zelenih reznica je teško, pa se zato koristi horizontalno ili vertikalno navodnjavanje.

Najbolje je da se ogroz sadi u jesen, a izuzetak može biti i rano proleće. Rastojanje, na kome treba da se posade sadnice je 0.8-1 metra u samom redu, a 2 metra treba da bude između redova.

Kod gajenja ogrozda je najvažnije orezivanje. Do 6-7. godine se orezuje žbun zbog formiranja samog oblika, tako da se svake godine ostavljaju po 3-4 izdanka. Dalje se svake godine orezuju i uklanjaju suve, polomljene i stare grane.

Bodlje na plodovima znatno otežavaju berbu. Plodovi sazrevaju od sredine juna do kraja jula. Mogu da izdrže prevoz i mogu se čuvati do 7 dana.

Kolač sa ogrozdom

Ogrozd u kulinarstvu

Zanimljiva je činjenica da se plodovi ogrozda mogu koristiti za preradu u raličitim etapama zrelosti. Oni se mogu konzumirati sveži, a od njih se uglavnom pravi marmelada, vino, žele, sokovi, kompoti, džemovi. Koriste se i za pravljenje raznih kolača.

Za pravljenje soka su najbolje tamnije sorte, koje se beru pre nego što omekšaju. Prezreli plodovi sadrže velike količine pektina, što otežava njihovu preradu za sok. Ogrozd se veoma dobro kombinuje sa sokovima od crne i crvene ribizle.

Koristi od ogrozda

Sok od ogrozda je veoma koristan dijetetski proizvod za poremećaj razmene materija. Osvežava i tonizira, a zbog visokog sadržaja vitamina se preporučuje i za mršavljenje. Ako se osmišljeno konzumira, ovaj sok može pomoći i u gojenju.

Koristi se kod anemije i povećane propustiljivosti krvnih sudova. Korisni sastojci u ogrozdu pomažu u jačanju imuniteta i zaštiti tela od radioaktivnih materija. Serotonin u zrelom plodu deluje protiv oticanja.

Ogrozd ima antiupalno, diuretsko i osvežavajuće dejstvo. Obnavlja krv, jača krvne sudove i jača ceo organizam.

Štetnost ogrozda

Ogrozd ne bi trebalo da konzumiraju ljudi koji imaju čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Takođe, ože škoditi ako se konzumira i u prisustvu kolitisa i enteritisa, propraćenim dijarejom. U ovakvim slučajevima se mogu konzumirati manje količne soka od ogrozda.

Pogledaj više

Preporučeno

Rejting

5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas