U kulinarskoj praksi postoji mnogo recepata za pravljenje ljutenice. U različitim delovima zemlje postoje različite tradicije - negde se u ljutenicu, pored paradajza i paprika, dodaju šargarepa, krompir, patlidžan. A začini su uvek po ukusu – ulje, so, šećer, biber, sirće, a neki dodaju i cimet ili neki drugi omiljeni začin.
Ali ovako pripremljenu ljutenicu dobro je čuvati za zimski period, i to na duže vreme. Postoje različiti načini konzerviranja zimnice a posebno ljutenice. Najpoželjniji i ujedno najsigurniji način za čuvanje gotove lutenice je sterilizacija.
Šta treba da imamo na umu kada sterilizujemo ljutenicu?
Već sa pripremom i kuvanjem same ljutenice treba da pripremimo tegle u kojima ćemo je čuvati. Treba ih dobro oprati i dobro osušiti, na isti način oprati i poklopce. Najbolje je koristiti samo nove poklopce za tegle, a ako se koriste poklopci na navoj, uverite se da su čisti i suvi.
Pripremljena ljutenica se puni u tegle, ostavljajući prazan prostor oko 2-3 cm od gornje ivice tegle. Tegle se dobro zatvaraju - za one sa poklopcima na navoj, treba paziti da se ne rotiraju.
A za obične poklopce zatvorene specijalnom mašinom za zatvaranje, više volim da tupom stranom noža prođem ivicu tegle da pritisnem gumeni deo poklopca, kako bi bolje prijanjao za teglu.
Najčešća varijanta sterilizacije ljutenice je da se napunjene i zatvorene tegle slažu u posudu, na čijem dnu se postavlja rešetka, roštilj ili nešto drugo pogodno – cilj je da ne puknu tegle tokom ključanja, posebno ako se kuva na šporetu, ringli ili otvorenoj vatri.
Ovako raspoređene tegle se preliju toplom ili mlakom vodom, koja treba da ih prekrije 4-6 cm iznad poklopaca.
Treba imati u vidu da ako su tegle vruće od vrele ljutenice, onda voda treba da bude topla ili dovoljne temperature da tegle ne puknu, ako tople ili vrele tegle prelijemo hladnom vodom, onda je pucanje tegli sigurno.
Samo kuvanje tegli je povezano sa dobijanjem vakuuma, koji uz pomoć poklopaca zatvara sadržaj u teglama i sprečava mikrobe da uđu i pokvare hranu u teglama.
Vodu za kuvanje tegli treba postepeno zagrevati, jer ako se brzo dostignu visoke temperature ključanja, postoji opasnost da same tegle puknu.
Druga bitna stvar pri sterilizaciji je da se vodi računa o vremenu kuvanja, nakon što proključa sama voda – za ljutenicu je dovoljno 10-15 minuta. Dobro ih je kuvati dovoljno vremena, predviđeno za sterilizaciju, da se dobro sterilišu, inače rizikujemo da se konzervirana hrana pokvari.
Prokuvane tegle se vade iz vrele vode i stavljaju na krpu, papir ili drugu odgovarajuću podlogu sa poklopcima na dole dok se ne ohlade. Nakon što se ohlade, odlažu se u špajz, podrum ili drugu prostoriju namenjenu za zimnicu.
Metoda za sterilizaciju svih konzervi je slična. Razlika je možda samo u trajanju njihovog kuvanja.
Ako volite ljutenicu, obavezno probajte naše mnogostruko proverene recepte za ljutenicu poput ljutenice u rerni, grubo mlevene ljutenice ili ovu ukusnu ljutenicu sa šargarepom.
