Pravila za konzervisanje u teglama

Šarene tegle

Ljudi su naučili da konzervišu hranu od nezapamćenih vremena. Ima različitih teorija o tome ko je izmislio konzervisanje. Prema nekima to je francuski kuvar Fransoa Apert koji je ustanovio da dobro zatvorena vruća hrana može da izdrži mnogo duže, a da se ne pokvari.

To je bilo početkom 19 veka i francuz je čak dobio nagradu od 12000 franaka za svoj izum. Prema mnogima konzervisanje su otkrili holanđani i to čitavih pet vekova ranije.

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka u Severnom ledenom okeanu su nađene ostavljene 70 godina pre toga konzerve ekipa prve ruske polarne ekspedicije na čelu sa Eduardom Tolom. One su bile potpuno pogodne za konzumaciju.

Danas se sporovi, o tome ko je izmislio tehnologiju konzervisanja nastavljaju, ali koji god da je to bio čovek, definitivno je napravio jedno zaista neverovatno otkriće.

Malo je domaćinstava kod nas, posebno u selima, gde se ne pravi bezbroj tegli kompota, slatka, marmelada ili čak mesa. Konzervisanje nije težak proces ako se poštuju neka osnovna pravila tokom njihove pripreme.

Najrasprostranjenije konzerviraje je putem sterilizacije. Na taj način u teglama može da bude zatvoreno voće, povrće, meso i riba.

Pri tom načinu obrade se razlikuju prirodne konzerve (paradajz, paprika, boranija i dr), konzerve kod kojih su sastojci prethodno pretrpeli kulinarsku obradu (đuveč) i voćni kompoti.

Tegle

Gotove tegle predstavljaju hermetički zapakovane proizvode koji su pogodni za konzumaciju duži period vremena.

Najvažnija pravila, koja treba da poštujete prilikom metode konzervisanja jesu da koristite sasvim zdrave i sveže proizvode, čist pribor tokom njihove pripreme, da ste oprali ruke i da koristite nove poklopce za tegle, da bi ste bili sigurni da će se dobro zatvoriti.

Vreme sterilizacije zavisi od proizvoda koje ćete da zatvarate. Ako zatvarate voće dobro je da im je prethodno otklonjena koštica i da bude oprano. Voće se sipa u teglu, dok mu količina zavisi od toga da li ćete koristiti samo sok ili ćete jesti i voćku.

Dobro je da bar polovina tegla puna voća. Dodaje se šećer, dok je za kiselije voće, kao što su na primer višnje, dobro da bude bar 5 kašika šećera.

Na kraju se sipa voda do ruba tegle i stavlja se poklopac. Za kompot od višanja, trešanja, kajsija, jagoda i breskvi 15 minuta je potpuno dovoljno za konzervisanje, dok računate vreme od početka vrenja.

Za kruške, jabuke i grožđe potrebno vreme je oko 20-25 minuta, a za tvrđe voće kao što su dunje neophodno je oko 30 minuta.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Povezani recepti