Kuvanje u pačijoj masti je hit umnogim zemljama, kao što su USA, Velika Britanija i Švajcarska. Postoje čak i lanci restorana, koji nude dosta raznovrstan meni, koji uključuje jela pripremljena u njoj.
Napravljeno je poređenje između hranjljivih sastojaka u pačijem mesu i drugim vrstama mesa i zaključeno je da je pačije meso mnogo korisnije. U njemu ima 4 puta više gvožđa u odnosu na druge vrste mesa i od 3 do 10 puta više vitamina A.
On pomaže za očuvanje očiju, nosa i usne duplje i zbog toga, osobe koje često koriste kompjuter ili su svakodnevno izložene izduvnim gasovima, moraju da uzimaju vitamin A svakodnevno. U pačijem mesu ima i velikih količina vitamina B1 i B2.
Pačija mast sadrži veće količine nezasićenih masnih kiselina u odnosu na druge vrste životinsjkih masnoća. One deluju na organizam kao prirodni antioksidant i smanjuju nivo holesterola.
Nedovoljan unos nezasićenih masnih kiselina može da dovede do oboljenja srca, mozga, arterija i ostalih krvnih sudova, kao i do demencije kod odraslih i mentalnu zaostalost kod dece.
Pored toga, postoji i jedna velika prednost kod proizvodnje pačijeg mesa i ključ je upravo pačija mast. Tačka topljenja pačije masti je samo 14 stepeni Celzijusovih, mnogo niža od temperature ljudskog tela, dok je tačka topljenja svinjske masti oko 45, 38 ili pileće masti oko 37 stepeni.
Zbog ovog podatka i osobine, pačija mast se mnogo lakše razlađe u ljudskom organizmu, prerađuje se brzo i brzo se izbacuje, a to smanjuje opasnost od nagomilavanja viška kilograma. To utiče i na kvalitet ukusa, jer niža tačka topljenja čini pačije meso mnogo ukusnijim, čak i kada je servirano hladno.
Većina nije upoznata sa korisnim osobinama pačije masti u odnosu na naše zdravlje. Ona sadrži samo 35, 7 procenata zasićenih masnih kiselina i 50, 5 procenata monozasićenih (sa visokim sadržajem linolne kiseline) i 13, 7 procenata polizasićenih masnih kiselina ( Omega-6 i omega-3 masnih kiselina). Ovaj njen sadržaj je skoro više približava sastavu maslinovog ulja nego ostalim životinjskim masnoćama.
