Keleraba je dvogodišnje povrće iz porodice kupusnjača. Gaji se u severnim delovima Evrope, ali i kod nas. Keleraba je povrće kod kojeg se konzumira samo koren. Ima izgled zelenog satelita koji ima ukus svežih i hrskavih stabiljki brokolija, ali ipak pomešan sa ukusom rotkvice.
Naziv kelerabe proističe od nemačke reči "kohl", što znači kupus i "rabi", što znači repa. Keleraba se ne ože pohvaliti dugom kulinarskom istorijom, kao što to mogu repa ili paškanat, jer se prvi put pominje u Nemačkoj tek sredinom 16. veka.
Iako ovo povrće u obliku kruške izgleda tako kao da je iskopano iz zemlje, treba pomenuti da je keleraba u stvari stablo koje raste iznad zemlje. Keleraba se ne koristi baš često u američkoj kuhinji, ali zato je stalna namirnica u kuhinjama Centranle Evrope i Azije.
Sastav kelerabe
U poređenju sa belim kupusom, keleraba je znatno bogatija hranljivim materijama, a najviše vitaminom C. Sadži oko 88% vod, 2.9% belančevina, 4.7% šećera, 1.17% mineralnih materija - soli kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma i natrijuma. Osim vitamina C, keleraba je bogata vitaminom A1, vitaminom B1, B2, B6 i folnom kiselinom.
U 100 g kelerabe ima 29 kalorija; 1.7 g belančevina; 0.1 g masti; 6.2 g ugljenih hidrata i 3.6 g vlakana. U kelerabi ima i dosta jabučne kiseline - 250 mg na 100 g.
Keleraba ne sadrži masti ni holesterol. Ima malo kalorija i nizak sadržaj natrijuma. Keleraba je dobar izvor kalijuma.
Vrste kelerabe
Kod nas su poznate dve vrste kelerabe - krupna i sitna. Krupna sorta ima ljubičasto - sivkastu boju, dok sitna ima svetlozelenu boju. Važno je znati da je više ukusna, dijetetska i da sadrži više hranljivih materija sitna sorta, tj. svetlozelena keleraba.
Odabir i čuvanje kelerabe
Pri kupovini kelerabe treba birati manje ili srednje glavice prečnika oko 7 cm, bez nikakvih tragova na njima, mekih delova, pukotina ili žutih delova. Manja keleraba je slađa i ukusnija. Lukovice, koje su veće od loptice za tenis nisu toliko ukusne i sunđerastu unutrašnjost.
Ako ima i listova, potrebno je da se odseku i čuvaju posebno. U slučaju da su sveži - tvrđi i zeleni, mogu se pripremiti i oni, ali je poželjno da to bude u roku od nekoliko dana.
Keleraba se čuva neoprana, u najlonskoj kesi u frižideru. Tako može duže vreme ostati sveža, pa ćak i nedelju dana. Važno je đto keleraba kao povrće tokom čuvanja n gubi svoje hranljive materije.
Keleraba u kulinarstvu
Sveža i mlada keleraba je ukusna ako se konzumira i kao sirova. Može se dodati različitim salatama. Takođe, ovo povrće se može skuvati ili dinstati. Ako se priprema na ovaj način, ona je potrebno da se kora oguli, pa tek onda da se kuva. Keleraba je odličan dodatak mnogim jelima i čorbama. Dobro se kombinuje sa raznim sokovima od povrća.
Ako su listovi sveži i zeleni, oni se takođe mogu koristiti za kuvanje jela. Njihova priprema je sledeća: operu se, uklanjaju se žile listova, pa se zatim blanširaju u kipućoj vodi 3 - 5 minuta. Malo se proprže sa maslinom uljem ili maslacem, posole se, pobibere i doda im se sveže isceđen sok od limuna.
Od kelerabe se priprema i veoma koristan delikates - sitno iseckana keleraba sa maslinama, maslinovim uljem i sveže isceđenim sokom od limuna.
Koristi od kelerabe
Keleraba ne sadrži nikakve masti. što ovo povrće čini pravom dijetetskom namirnicom. Zbog visokog sadržaja vitamina C, keleraba je nezamenljivo povrće za zimu. Održava imunitet i jača organizam i štiti od raznih infekcija.
Keleraba je prirodni izvor raznh dijetetskih vlakana, pa je veoma korisna za creva i smanjuje rizik od pojave raka debelog creva i mnogih želudačnih problema. Sprečava pojavu hemoroida. Keleraba je jako korisna kod avitaminoze, radijacijske bolesti, astme, tuberkoloze. Stimuliše uriniranje, deluje protiv prolećnog umora, malokrvnosti, bronhitisa, podstiče rast.
Pošto je keleraba povrće koje je bogato vitaminima i mineralima, ukusno je i najvažnije je da ne izaziva alergijske reakcije, preporučuje se i za ishranu male dece.
Štetnost kelerabe
Keleraba sadrži purine i oksalnu kiselinu, pa se ne preporučuje osobama koje imaju giht, pesak ili kamen u bubregu.
