Rabarbara

Rabarbara

Rabarbara (Rheum officinale) predstavlja biljku širokog lista, koja ima pravo stablo koje dostiže visinu do 2 metra. Rabarbara je iz iste porodice kao i kiseljak - porodice zelja. Ima velike dekorativne listove i ogromna mesnata stabla s crvenim, belim ili ružičastim cvetovima. Rabarbara je biljka koja cveta od juna do avgusta.

Rabarbara se gaji pretežno u zemljama zapadne Evrope, ali u Bugarskoj su poznatija njena lekovita svojstva od hranljivih.

Istorija rabarbare

Rabarbara je prenesena iz centralne Kine u engleske bašte, gde je mnogo brzo oplemenjena. Postala je toliko poznata da joj je čak Molier dao zasluženu pažnju u svojoj "Lekovitoj ljubavi". Englezi su unosili veoma jednoličnu hranu u 18. veku, zbog čega je veći deo njih patio od konstipacije (zatvora). Svoj lek našli su upravo u rabarbari.

Sečena rabarbara

Istoričari tvrde da je biljka bila poznata još drevnim grcima koji su je zvali "ra". Oni su trgovali s njom, a kasnije je ta trgovina došla i do Rimskog carstva. Najverovatnije je oko hiljadu godina bilo neophodno da rabarbara dođe do Kine i odalte tokom 1777. godine rabarbara nalazi i svoje mesto na engleskom kraljevskom dvoru. Kako se vidi vekovi su bili potrebni da rabarbara od leka postane tražen sastojak u nizu egzotičnih jela u savremenoj kuhinji.

Sastav rabarbare

Rabarbara sadrži glikozno vezane i slobodne antrahinone - do 7 %, kao i sasvim malu količinu redukovanih antrahinona. U rabarbari su još pronađeni reohrizin, hrizofanein, glukoza-emodin, glukoza-aloe-emodin i glukoza-rein - svi oni predstavljaju antrahinove glukozide. Deo rabarbare koji se koristi sadrži veliku količinu mineralnih materija, pektin, skrob i tanine. Rabarbara je veoma bogata vitaminima iz grupe B, vitaminom C, karotenom, kalcijumom, natrijumom, gvožđem i fosforom.

100 g zamrznute rabarbare sadrži 21 kaloriju, 0, 11 mg masti, 1, 8 g vlakana, 94 ml vode, 1, 1 g šećera, 0, 55 mg belančevina, 0 mg holesterola.

Izbor i čuvanje rabarbare

Rabarbara biljka

Kada birate rabarbaru imajte u vidu dakriterijumi po kojima je tražite ni po čemu ne treba da se razlikuju od kupovine kiseljaka, zelja i ostalog povrća zelenog lista. Listovi rabarbare treba da budu sveži i krhki. Uveli listovi skoro da ne sadrže korisne materija, zbog čega je najbolje da ih izbegavate.

Ako ipak želite sami da naberete rabarbaru tražite je po visokoplaninskim poljanama u kojima ima više vlage. U većem broju slučajeva naći ćete je i pored drveća. Odlikuje se listovima koji prelaze 40 cm i lepom zelenom bojom. Znajte da se drške na listovima ne seku već se kidaju brzim čupanjem iz osnove. Biljka se bere pre nego što procveta.

Čuvajte rabarbaru u plastičnoj kesi u odeljku za voće i povrće u frižideru. Ako želite da je sačuvate za zimu, uopšte se ne brinite. Jednostavno je isecite i stavite u kesu u zamrzivač. Tako se čuva i veliki deo njenih hranljivih materija.

Rabarbara u kulinarstvu

Pita sa rabarbarom

Rabarbara ima specifičan kiseo ukus što je čini idelanom za sok i različite osvežavajuće napitke. Ipak treba da se zabeleži da skoro uvek treba da se kombinuje sa šećerom kako bi se malo ublažio ukus. Drške rabarbare su malo žilave u sirovom obliku, zbog čega im je potrebno dinstanje oko 10 minuta. Ne brinite se jer nakon toga postaju izuzetno krhke.

Ona ulazi u niz jela evropske kuhinje, a u bliskoj prošlost u SAD su spremali samo deserte s njom. Poljaci najviše vole da konzumiraju rabarbaru sa spanaćem i krompirom, koriste je za pravljenje džemova i kompota. Kombinuje se veoma dobro s vanilom.

Rabarbara se koristi za pripremu nekih voćnih vina. Ne suzdržavajte se da dodate rabarbaru u svoje sveže salate, kombinujte je hrabro s kiselim mlekom i đumbirom. Iskusni kuvari tvrde da je kombinacija od jagoda i rabarbare izuzetno ukusna. Sitno iseckana rabarbara se koristi za začinjavanje čorbi umesto limunske kiseline i sirćeta. Od rabarbare može da se napravi i ukusan nadev za pitu. Listovi rabarbare se koriste i kao začin u ribnoj industriji.

Stabljike rabarbare

Koristi od rabarbare

Rabarbara se koristi za lečenje gastritisa i poboljšanje varenja. Ona pojačava apetit i poboljšava peristaltiku creva što vodi do pročišćavanja organizma. Rabarbara stimuliše odvajanje žučnih i želudačnih sokova što ubrzava procese razmene materija. Rabarbara je čudesno sredstvo i u borbi protiv gojaznosti. Postiže dobre rezultate i pri upali i pesku u bubrezima, kao i kod anemije.

Jačanje mišića digestivnog trakta se vrši uzimanjem 0, 10 g korena rabarbare skrhanog u prah.

Laksativni efekat rabarbare se postiže unosom 0, 50 grama, a ako želite da iskorstite rabarbaru kao probavno sredstvo konzumirajte do 3 g. Korenje od rabarbare je ubačeno u mnogo preparata sa laksativnim dejstvom.

Štete od rabarbare

Listovi rabarbare imaju slabu toksičnost i sadrže oksalovu kiselinu. Ipak da bi se desila intoksikacija neophodno je da čovek pojede oko 5 kg listova, što je praktično nemoguće. Oni koje pate od gihta i bolesti jetre ne treba da konzumiraju rabarbaru.

Pogledaj više

Rejting

5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji