Maka

Maka

Maka /Lepidium meyenii/ je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice kupusnjača. Raste na velikim nadmorskim visinama u planinskim šumama Bolivije i Perua. Popularna je i kao zlatna maka, ajak čičira i majno.

Maka je deo porodice repa i roktvica, što objašnjava zašto izgleda slično kao i ove biljke. Maka raste na visini preko 4000 metara iznad nivoa mora i otporna je na ekstremne klimatske uslove. Koren make je biljna namirnica koja uspeva na najvišim nadmorskim visinama u celom svetu.

Maka se veoma cenim među meštanima odakle potiče, i to ne samo zbog svoje hranljivosti, već i zbog dragocenih lekovitih moći.

Ovu biljku su koristili drevni Peruanci, koji su primetili da životinje, koje su konzumirale maku, bile su znatno pldonije, od onih koje nisu konzumirale maku.

Ova činjenica daje osnovu i kasnijim ispitivanjima, koja su dokazala sposobnost make da povećava libido i plodnost. Kada su Španci pristigli na teritoriju Perua i saznali za sve kvalitete ove biljke, počeli su da je izvoze za Španiju. Interes naučnika u Peruu o dejstvu make 1960. godine se ponovo obnavlja.

Sastav make

Maka predstavlja ukupnost tanina, alkaloida, saponina i sterola, za koje se smatra da imaju sinergično delovanje. Ona sadrži još 10-14 % proteina, 8.5% vlakana, lipide, 60 - 75% ugljenih hidrata, polipepide, polisaharide, oleinsku, linolenovu i palmitinsku kisleinu, masne kiseline, vitamine i minerale. Tamni koreni make imaju velike količine prirodnog joda u sebi.

Odabir i čuvanje make

Maka se na tržištu najčešće može naći u vidu praha i koncetrovanih ekstrakta. Najčešće se maka može sresti i kao biljni dodatak ishrani za toniziranje, poboljšavanje libida ili kao biljna kapusa za stimulisanje rada hormona.

Maka u kulinarstvu

Maka maka

U Peruu se maka sprema na nekoliko načina, iako se prema tradiciji uvek sprema samo sveži deo stabla između prvih listova i korena, koji se peče u udubljenju zemlje. Tako pripremljena maka se smatra delikatesom.

Svež koren make se sitni i kuva, nakon čega se pravi slatka i gusta tečnost, koja se suši i meša sa mlekom. Od dobijene smese se prave kaše ili se meša sa drugim povrćem. Pravi se i brašno, koje se može koristiti za pečenje. Listovi make se konzumiraju sirovi i koriste se za salate ili se kuvaju.

Koristi od make

Histidin i arginin koji se nalaze u ovoj biljci su aktivne komponente, koje su odgovorne za libido i poboljšavaju kvalitet semene tečnosti. Maka ne utiče na nivo polnih hormona kod ljudi i dokazano je da utiče direktno na hormone.

Kao adaptogen, maka može obezbediti više energije, kada je to potrebno, a da se ipak ne radi o preopterećenju. Nakon trudnoće može pomoći majci u dojenju, jer povećava laktaciju.

Među mnogobrojnim pretpostavkama su i još nedokazane tvrdnje da maka poboljšava rad endokrinog sistema, ima dejstvo antidepresiva i deluje slično kao i sam estrogen kod žena.

Uglavnom se maka preporučuje za neplodnost i sterilitet, menstrualne probleme i hormonalne poremećaje, probleme sa libidom i simptomima menopauze, loše pamćenje, depresiju i nisko samopouzdanje, umor i fizičko opterećenje. Maka je najpoznatija po tome što ima status super namirnice, koja pozitivno utiče na libido i seksualni apetit.

Koren make sadrži velike količine vlakana, koji znatno smanjuju rizik od pojave raka debelog creva, tako što podstiče njegou funkciju i pomaže telu da eliminiše štetne naslage.

Dnevna doza make

Veliki deo tableta sadrži dozu od 500 mg suvog mlevenog ekstrakta make. U Peruu /rodnom mestu make/ se preporučuje 3 do 5 g dnevno.

Štetnost make

Dosad nisu primećene kontraindikacije nakon konzumacije make. Nisu poznati negativni efekti u kombinaciji sa drugim preparatima.

Rejting

5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Komentari

Pošalji

Popularni članci danas