Estragon (Artemisiae dracunculus) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Glavočika (Asteraceae). Stvara kratka podzemna stabla - rizome, sa debljinom korena od 1-2 cm. Stablo je razgranato, blago nagnuto ili pravo, i u vreme cvetanja dostiže visinu do 2 metra.
Listovi estragona su uski i kopljasti (lancetni), zelene, svetlozelene ili maslinasto zelene boje, a svetovi su sakupljeni u kapitulume - korpice. Oni su sitni, maslinasto zeleni, bezbojni ili žućkasti. Seme estragona je svetlobraon ili braon boje, jajastog oblika, sitno, dužine do 0, 6 mm, a kvalitet se održava 3-4 godine.
Kultivisani estragon potiče iz Mongolije i Južnog Sibira. Postoji i divlji estragon, ali on ima slabiji ukus i miris. Sveži listovi i grančice estragona mogu se koristiti kao začin za salate, predjela i različite sosove. Suve i sveže grančice estragona koriste se u fabrikama konzervi za konzerviranje paradajza, krastavaca, pripremanje senfa, dodataka i estragonovog sirćeta. Prema nekim mišljenjima estragon je dobar i kao začin za supe i jela od piletine i ostalih ptica, riba i pečuraka.
Sastav estragona
Listovi estragona bogati su vitaminima i eteričnim uljima. U njima takođe ima kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, fosfora, gvožđa i pepela. Tačne količine u estragonu su: 0, 80% eteričnog ulja (60-75% estragola), flavonoidi, glikozidi, inulin, vitamini i td. U narodnoj medicini koriste se kao diuretik. Eterično ulje se koristi kao sastojak parfema i kao dodatak za liker.
Kuvanje sa estragonom
Estragon je jedan od najpoznatijih začina, koji imaju specifičnu i unikatnu aromu. Latinski naziv estragona je Artemisiae dracunculus L. Estragon je jedan od najvažnijih začina u evropskoj kuhinji, a najšire se upotrebljavaju dve vrste estragona - francuski i ruski estragon. Estragon ima široku primenu u kulinarstvu, on je izuzetan dodatak u pripremi nekih vrsta jela od ribe, kao i u svim jelima sa jajima, naročito u omletu.
Estragon je začin koji odgovara za pripremanje pihtija i drugih slanih želiranih specijaliteta. Estragon je dobar i za pripremanje salata, jela sa pirinčem, kao i jela u đuvečarama, jer kod njih estragon pojačava ukus sira i mesa. Estragon možete dodati povrću dinstanom na maslacu. On je odličan začin u mediteranskoj kuhinji, kako za pripremu terstenina i makarona, tako i za sosove koji im se dodaju; uz njega dobijaju prijatan specifičan ukus i aromu.
Gajenje estragona
Vašno je znati, da estragon biljka, koja dobro podnosi hladnoću. Kvalitetan prinos lišćane mase dobija se samo kada su obezbeđeni maksimalna vlažnost i hranljivi sastojci u zemljištu, nezavisno od toga što dobro podnosi i povremene suše. Zemlja treba da bude očišćena od korova. Najbolje se razvija na dubokom, slojevitom i propusnom zemljištu. Estragon se razmnožava vegetativno, putem rizoma ili izdanaka. Rizomi se vade i dele tako, da svaki deo ima po 2-3 pupoljaka.
Delovi rizoma estragona zasađuju se na razdaljini od oko 30 cm, tako da pupoljci budu na nivou površine zemljišta. Kasnije se između redova zasađenog estragona formiraju brazde, da bi se tokom leta zalivao. Prilikom zasađivanja većih površina estragonom, preporučljivije je da se koriste izdanci. U tu svrhu tokom juna ili jula seku se nadzemna stabla i od njuh se prave izdanci dužine 10-15 cm. Oni se ređaju u brazde duboke 5-6 cm, rastojanje između brazdi je 5-6 cm, a između izdanaka 4-5 cm.
Dobro je da se ukorenjavanje estragona vrši u kultivisanim uslovima, da bi se održala optimalna vlažnost pripremljenog zemljišta, a da temperatura ne premašuje 18-20 stepeni. Izdanci estragona u takvim uslovima puštaju korenje za 10-15 dana. Od jednog grma estragona starosti 3-4 godine mogu se dobiti oko 50-60 izdanaka ili grm se može podeliti na 100 izdanaka.
Estragon se suši na senovitim i proverivim mestima.
Korist od estragona
Estragon olakšava disanje, otklanja nesanicu i normalizuje kiselost želudačnog soka. Listovi estragona stimulišu apetit i fantastičan su ukras svakog jela. Oni smanjuju gorčinu, koja ostaje nakon upotrebe nekih lekova i stabilišu kiseline u želucu.
