Miso

Rosi StoyanovaRosi Stoyanova
Glavni urednik
4028839
Miso

Miso je tradicionalni japanski začin, koji se smatra jednim od najkorisnijih na celom svetu. Uprkos tome što ga nazivamo začinom, miso je više gusta i lepljiva pasta, koja ima veoma slan ukus i zasićenu aromu. Miso se proizvodi procesom fermentacije soje, ječma ili pirinča koji su natopljeni u vodi, soli i posebnoj vrsti plesne pečurke nazvane "kohi". Proces fermentacije je dosta dug - traje nedeljama ili čak godinama. Već fermentisani proizvodi melju se u finu pastu.

Boja, ukus i tekstura misa, kao i tačan stepen slanoće zavisi od tačnih sastojaka i od same dužine i stepene fermentacije. Po boji miso varira od bele do braon. Svetlije vrste su mekšeg ukusa i manje su slane, dok su tamnije slanije i sa značajno intenzivnijim ukusom.

Istorija misa

Poreklo misa kao i većine sojinih začina može datirati još iz drevne Kine. Za prethodnika misa smatra se "hisio" - začin koji je bio pripreman od fermentisane soje, alkohola, pšenice, soli i drugih sastojaka. On je smatran za luksuznu hranu, zbog čega se koristio samo u kuhinjama aristokrata i bogatih ljudi.

U japanu sojina pasta miso uvedena je oko 7. vveka, ali od tad se pretvorila u neodvojivi deo nacionalne kuhinje ove države. Proces pripreme misa se smatra čitavom umetnošću u Aziji i duboko se poštuje, tako kao što se u drugim delovima sveta poštuje tradicionalna proizvodnja kvalitetnih vina ili sireva na primer.

Sastav misa

Miso je veoma bogat proteinima, magnezijumom, cinkom, izoflavonima, saponinima i vitaminom K. Pečurke, koje se koriste za proces fermentacije, sintetišu izuzetno cenjen vitamin B12 koji se sreće prvenstveno u životinjskim proizvodima. Sasvim mala količina misa može da vam osigura dnevnu dozu cinka, mangana i bakra.

100 g misa sadrži 200 ccal, 12 g belančevina, 6 g masti, 27 g ugljenih hidrata i 5, 5 g vlakana.

Vrste misa

Crveni miso - sprema se od pirinča, soje ili ječma u procesu prirodne fermentacije koja traje 3 godine. Boja crvenog misa varira od crvene do braon. Crveni miso sadrži najveće nivoe proteina od svih vrsta misa.

Beli miso - kako se podrazumeva imenom, to je pasta bele boje. Boja je zahvaljujući velikim količinama pirinča Kodži (oko 60%) i manjim količinama soje u belom misu. Ovaj miso ima najveći sadržaj ugljenih hidrata, zato ima slađi ukus. Tekstura belog misa je veoma glatka. Zbog visokog sadržaja ugljenih hidrata, fermentacija je mnogo brža i oduzima tek nekoliko nedelja.

Širomiso - ima veoma tamnu, skoro crnu boju. Priprema se od ječma i soje. Taj miso je dosta slaniji od ostalih. To je najjeftiniji miso na pijacu, ali ipak je u velikoj meri izgubiju svoju popularnost. Fermentira od jedne do tri godine.

Soja miso - priprema se samo od soje. Ima veoma nizak sadržaj ugljenih hidrata i fermentira najmanje godinu dana.

Miso, soja i soja sos

Izbor i čuvanje misa

U našoj zemlji miso nije mnogo rasprostranjen proizvod. Ipak možete ga naći u posebnim prodavnicama zdrave ili dijetetske ishrane. Cena mu je oko pet evra. Čuvajte miso pastu u frižideru nakon otvaranja jer u njegov sastav ulaze živi organizmi. Rok trajanje belog misa je kraći od ostalih vrsta - oko dva meseca u frižideru.

Miso u kulinarstvu

Miso se tradicionalno povezuje sa istoimenom japanskom supom - miso. Uprkos tome miso može da se koristi kao zamena za so, za pojačanje ukusa različitih marinada, supa, dresinga za salate i kuvanih jela. Najlakša varijanta za konzumaciju misa je namazan na krišku integralnog hleba i garniran sa malo klica. To je brza i izuzetno zdrava užina koju možete da grickate između odvojenih obroka.

Crveni miso je posebno pogodan za paprikaše, supu miso, marinade za meso, živinu i povrće. Beli miso se koristi prvenstveno za začinjavanje laganih supa, sosova za salatu i marinada za ribu. Crni miso se koristi kao začin za bogatije supe, paprikaše, pasulj i različite sosove.

Ipak ne mogu a da vam ne prikažem i recept za miso supu. Njenih obožavatalja u Japanu je bezbroj. Neki od njih je konzumiraju čak dva puta dnevno. U prošlosti miso supa je bila omiljena na carskom dvoru, zbog čega je i dan danas sačuvano mnogo recepata. Evo jedan dostupniji recept za miso supu.

Neophodno vam je oko 70 tofua, 1 kašika belog misa, polovina struka praziluka, nekoliko pečurki, kolut bele repe i pola šargarepe.

Način pripreme: Isecite repu i šargarepu na tanje parčiće i spustite ih u šerpu s 500 ml vode. Nakon oko 2 minuta dodajte isečene pečurke i praziluk. Tofu se iseče na kockice i doda se. Na kraju se supa začini belim misom razmućenim u malo hladne vode i ostavi se da se krčka dok ne bude gotovo.

Koristi od misa

Miso sadrži vredne aminokiseline koje ga čine veoma važnim izvorom proteina. Osim toga stimuliše sekreciju digestivnih tečnosti u stomaku; vraća korisne probiotike u stomak; pomaže procese varenja hrane; odličan je biljni izvor vitamina (posebno B12).

Smatra se da miso poboljšava kvalitet krvi i limfne tečnosti, smanjuje rizik od razvitka raka dojke, prostate, pluća i debelog creva. Koristan začin ima visok sadržaj antioksidansa koji ga čine vrednom zaštitom protiv štetnih dejstava slobodnih radikala u organizmu. Miso štiti organizam od radijacije, učvršćuje celokupno dejstvo imunog sistema i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Popularni članci danas