Vino ne spada u jaka alkoholna pića, ali ako treba da budemo iskreni, nije ni sasvim slabo. Procenat alkohola u vinu može da se kreće od 5,5% do čitavih 23%.
Sadržaj alkohola u vinu ne određuje samo vrsta grožđa od koga je napravljeno, već i klima u kojoj je grožđe odgojeno i ne i na poslednjem mestu, ukus i želje klijenata koji će vino piti.
U vina slabog alkoholnog sadržaja, koja imaju od 5 do 10% alkohola i odlikuju se ne previše intenzivnim ukusom, spadaju pre svega slatka vina, različite varijacije rizlinga, italijanski Prošeko, Muskat i dr.
Ova vina su slatka zbog ostatka šećera u vinu, koji ostaje nakon što se dostigne željeni procenat alkohola.
U delu niskoalkoholnih do srednjealkoholnih vina, sa sadržajem alkohola od 10 do 11,5% susreću se vina koja se proizvode od sorti grožđa koje nisu toliko slatke. Ove vrste uspevaju u zemljama sa relativno hladnijom klimom kao što su severna Italija, neki delovi Francuske i Nemačka.
Upravu u ovu kategoriju ulazi i veliki deo penušavih vina, zbog specifičnog načina njihove proizvodnje.
Vina koja u sebi sdarže 11,5% - 13,5% alkohola određuju se kao srednja vina. Ovde spada veliki deo evropskih vina - Bordo, Kjanti, Roze, Sovinjon blan, Rizling, Pino Gri, Pino Noar.
Veći procenat alkohola u vinu daje i jači i bogatiji ukus samom vinu i zbog toga se vina iz srednje grupe i iz grupe sa visokim procentom alkohola u sebi smatraju za najcenjenija vina. U ovoj grupi su Šardone, Vionie, Sira, Kaberne Sovinjon i Merlo, Garnača, Širaz, Pinotaž.
Najača vina su vina sa visokim procentom alkohola, a taj procenat alkohola u njima se postiže ili prirodnim putem ili kroz pojačavanje neutralnim alkoholom - obično uz pomoć običnog destiliranog brendija od grožđa. Ovde pripadaju vina port, marsala, madeira, šeri.
Visokoalkoholna vina, koja se dobijaju prirodnim putem su retka i postoje zahvaljujući nauci i njenim dostignućima. Upravo zahvaljujući nauci kvasac može da opstane u veoma alkoholnim sredinama, dok se sav kvasac ne pretvori u alkohol.
Komentari