Već je i činjenica - crno vino je korisnije od belog vina, tvrde naučnici svetskih instituta. Oni savetuju stabilnu i redovnu upotrebu crnog vina, naravno u umerenim količinama.
Vino je verovatno najstariji alkoholni napitak, koji je čovek izmislio, dok se još bori za prvo mesto za tu nagradu s pivom. Sama reč "vino" proizlazi iz grčke reči "Fοινος" koja se prevodi kao "vino i loza". Po definiciji vino je alkoholni napitak koji se dobija fermentacijom grožđa ili drugog voća, kao što su jabuke, ribizle, borovnice i dr.
Crna vina se spremaju od celog voća, zbog čega je sadržaj polifenola u njima dosta viši. Priprema belog vina iziskuje odvajanje ljuski grožđa nakon pasiranja grožđanog soka i na taj način mu se smanjuju vitamini.
Danas je glavni cilj proizvođača vina u svetu da stvore ne samo vino već crno vino jedinstvenog karaktera. Karakter vina je kompleksna vrednost koja zavisi potpuno od mesta i gajenja grožđa, njegove sorte i načina njegove prerade. Poslednjih godina proizvodnja vina trpi svojevrsnu renesansu.
Sastav crnog vina
Nazivano često pićem bogova, vino od zrna grožđa je kompleksno piće koje mnogi poznavaoci smatraju za živo tokom celog ciklusa njegovog postojanja. Obično je crno vino sastavljeno od 85% vode 12% etanola, šećera (između 0 do 150 g po litru), opštih kiselina (od 4, 5 do 10 g po litru, ekvivalenti vinskoj kiselini), a još i od fenola i tanina.
Tanin je sastavni deo ljuspi grožđa i on je taj koji određuje njihovu boju. Interesantna je činjenica da dve vrste crnog vina, iako su sa jednakim laboratorijskim pokazateljima, mogu da budu apsolutno različitih karakteristika ukusa i celog kvaliteta. Crno vino je izvor antioksidanasa, najviše resveratrola, koji moćnom silom neutrališe slobodne radikale.
To jedninjenje se dosta retko sreće, dok se osim u lozi, značajnije njegove doze nalaze jedino u kirkirikiju kao i u nekim ređe sretanim vrstama šumskog voća. U proseku litar crnog vina sadrži oko 5-6 mg, ali kod nekih vrsta ta količina može da skoči na 15 mg. U crnom vinu se nalazi melatotnin, što ga čini dobrim sredstvom za lepotu i brisanje bora sa lica.
Kulinarska upotreba crnog vina
Vino često nazivaju "duh evropskog kulinarstva". I nije slučajno - kuvanje s vinom na starom kontinentu je nasleđena tradicija hiljadama godina, jer još su rimljani bukvalno "utapali" pripremljenu hranu u vino. U dosta slučajeva umesto vode za kuvanje koristilo se samo crveno vino u ogromnim količinama.
Danas evropska kuhinja kao da teži da pobegne od tih smelih količina, jer u većini slučajeva savetuje da se u recepte dodaju do 2-3 čaše vina, a dosta često i po 50-100 ml. Vino se koristi za davanje arome jelu - pre svega mesu, ali često i povrću i različitim sosovima. Dosta često ulazi u sastav marinada, a kod nas bez crnog vina ne može da se napravi popularni vinski kebap.
Kada kuvate sa vinom hrana postaje lakše usvojiva, jer tanini čine mesa i povrće krhkijim. Osim toga kiselost pomaže u smanjivaju životinjskih i biljnih masnoća, što znači, da kulinarska obrada hrane pomoću vina je čini zdravijom nego ako kuvate s vodom. Kad koristite vino u kulinarske svrhe, obavezno se pobrinite da je eliksir od grožđa kvalitetan. Loše crno vino će učiniti da jelo ne bude dobro.
Koristi od crnog vina
Korisna svojstva crnog vina su toliko mnogobrojna, da je teško sve ih nabrojati. Polifenoli, koji se nalaze u crnom vinu, igraju važnu ulogu u ograničavanju razvitka ateroskleroze.
Antioksidansa u crnom vinu ima mnogo više nego u vitaminu E. Vino utiče blagotvorno na embrion kolere, tifusni i tuberkulozni bacil, eliminiše različite viruse kao što su poliomielit i herpes.
Tajna crnog vina se krije najviše u jedinjenju resveratol koje ima sposobnost da eliminiše slobodne radikale, koji su odgovorni za starenje kože, mogu da prouzrokuju rak ili kataraktu.
Poznato je da ljudi koji redovno piju crno vino ređe boluju od gripa. Crveno vino, zagrejano s malo šećera i meda, se preporučuje i kod lečenja ljudi sa respiratornim problemima, bronhitisom, upalom pluća.
Suva crna vina teraju iz organizma redionuklide i toksine i jačaju imuni sistem, preporučuju se još i pacijentima sa anemijom.
Obloga sa crnim vinom stavljena na usne smanjuje boli i sprečava da se formira debela korica herpesa koji izlazi.
Vino normalizuje funkcionisanje nervnog sistema, ono je sredstvo protiv svakodnevnog stresa. Dobru zaštitu od depresije i umora imaju visokokalorična dezertna i muskatna vina, šampanjac. Polovina čaše vina eliminiše i poremećaje sna.
Crno vino se koristi i u nekim dijetama jer stimuliše metabolizam i pomaže za brže sagorevanje materija.
Istraživanje je pokazalo da ispijanje crnog vina može da stimuliše moždanu aktivnost i mišljenje. Studenti se bolje snalaze na testovima nakon što prime resveratrol, sastojak koji se sadrži i u crvenom vinu. Materija povećava krv u mozgu i štiti od srčanih oboljenja.
Redovna konzumacija crnog vina je korisna ali ne preterujte. Uzimanje vina u preterano velikoj količini može da dodvede do alkoholizma! Dnevna doza crnog vina za muškarce je 300-350 ml, dok je za žene preporučljivo do 150 ml.
Mršavljenje sa crnim vinom
Dijetetičari nam odavno savetuju ako držimo dijetu da ne koristimo alkohol, da bi se izbegao unos suvišnih kalorija. Ali prema poslednjim istraživanjima, žene koje konzumiraju redovno umerene količine crnog vina manje su sklone gojenju. Spojte lepo s korisnim i pijte svako veče po jednu čašu vina, ali ne zaboravite, da doza određuje krajnji rezultat.
